Отказ као одскочна даска

Отказ може да буде болно искуство, али оно не значи и потпуни слом, што потврђују каријере шест светски познатих личности.

Прва међу њима је поп краљица Мадона. Када јој је школа дојадила, обрела се у Њујорку с намером да постане певачица. У почетку јој то није баш полазило за руком, па је била принуђена да прихвати посао келнерице у „Данкин Донатсу" на Тајмс скверу.

Није издржала ни један дан: добила је отказ након што је једном госту просула џем на одећу. То је, наравно, није спречило да касније постане глобална звезда.

Други на листи „избачених с посла" је Волт Дизни који је 1919. године добио отказ из листа Канзас сити стар где су му замерали „недостатак маште и добрих идеја".

Дизни је после тога основао студио за анимацију, који је након само неколико година пропао, што креатора Микија Мауса и других бројних цртаних јунака није обесхрабрило. Отишао је у Холивуд где су свари почеле коначно да се крећу у добром правцу.

Џоана Роулинг, ауторка серијала о Харију Потеру, маштала је о каријери писца док је још била секретарица „Амнести интернешенела" у Лондону. Роулингова није само размишљала о томе, већ је почела да скицира јунаке својих романа током радног времена, што се нимало није допало њеном шефу који јој је дао отказ.

Роулингова је после тога неколико година била незапослена, да би потом постала једна од најпознатијих и најбогатијих књижевника на свету.

Опра Винфри није увек била најпопуларнија ТВ водитељка. Почела је као репортерка за једну ТВ мрежу у Балтимору где су јој замерали мањак објективности, јер се често препуштала емоцијама током извештавања са догађаја.

За казну је добила да води поподневни контакт програм, што је значило назадовање у каријери, будући да дневне емисије у то време нису биле превише цењене. Опра је, међутим, ту открила свој таленат за вођење ток-шоу емисија.

У младости, Роберт Редфорд је радио као неквалификовани радник за „Стандард ојл". Његов шеф га је једном приликом затекао како спава током радног времена и ту је био крај његовој каријери у нафтној индустрији. То и није било тако лоше, пошто је одлучио да настави студије и пресели се у Њујорк да би се бавио глумом.

Амерички проналазач Томас Едисон је у тајности правио експерименте у својој канцеларији у „Вестерн јуниону". Једне вечери 1867. године просуо је киселину на под, уништвиши паркет. Отказ је добио готово ла лицу места, што га није спречило да две године касније региструје свој први патент.