Романтична страна Ричарда Никсона

Дуго пре него што је Ричард Никсон постао председник САД и био приморан да оде с власти због афере „Вотергејт", он је био обичан заљубљен човек, показују љубавна писма упућена његовој будућој супрузи.

Осамнаест година после Никсонове смрти, ова кореспонденција даје увид у врло приватну, до сада скривену страну бившег председника.

Шест љубавних писама (од више десетина) председника САД и његове будуће супруге Пет Рајан (касније Никсон), биће изложена у оквиру изложбе у Председничкој библиотеци и музеју „Ричард Никсон" у месту Јорба Линда, у Калифорнији.

Изложба, датумски везана за 16. март, када ће бити 100-годишњица од рођења Пет Никсон, преминуле 1993. године, посвећена је животу и достигнућима бивше прве даме.

У писмима се открива Никсонова изненађујуће мека и романтична страна, више деценија пре него што је био приморан да поднесе оставку 1974. године.

Никсон се у писмима која датирају од 1938. године, до пред њихово венчање у јуну 1940. године представио као упоран и ватрен удварач.

Бивши председник САД упознао је Пет Рајан, када су обоје учествовали на аудицији за поставку у једном локалном позоришту, у граду Витијер у јужној Калифорнији.

Забављали су се две године пре него што је Никсон запросио у романтичном окружењу, на стенама изнад Пацифика, а веренички прстен послао јој је у корпици пуној цвећа.

Кустос Никсоновог музеја, Оливија Анастасијадис, тврди да је у писмима бивши председник сасвим друга особа од оне коју сви познају из снимака „Вотергејта".

Кроз писма се стиче утисак да је реч о младићу који је пун идеала, спреман да освоји свет и да је знао да са Пет Рајан то може да оствари.

Скандал „Вотергејт" избио је када је установљено да је ухапшених петоро провалника у канцеларије Демократске странке у хотелу „Вотергејт" у Вашингтону, 17. јуна 1972. године, повезано са Никсоновим изборним штабом и да су тражили компромитујуће материјале о његовим политичким супарницима.

Никсон је демантовао да је унапред знао за планове о провали, али 18-минутни прекид снимка састанка у Белој кући после „Вотергејта", изазвао је сумњу да се нешто прикрива.

Суочен са могућношћу опозива и подизања оптужнице против њега, Никсон је поднео оставку 9. августа 1974. године и повукао се у родну Калифорнију.

Наредног месеца председник Џералд Форд га је помиловао. Пет Никсон никад није сумњала у свог супруга и била је уз њега до смрти 1993. године, дан после њихове 53-годишњице брака, рекао је Никсонов бивши помоћник Роберт Босток.