Фармерке славе 140. рођендан

Пре 140 година рођене су фармерке, које су постале „урбана униформа" свих генерација и сталежа.

Крајем маја 1873. године произвођач одеће Леви Штраус и кројач Џејкоб Дејвис, почели су да производе "Levi's" марку фармерки, након што су им Сједињене Америчке Државе одобриле патент којим се бакрене нитне употребљавају за ојачавање џепова.

И пре добијања патента продаја је одлично ишла међу рударима и копачима злата, којима је било битно да им џепови остану цели.

Џинс се прави од памука. Неки сматрају да је најстарији познати претходник тексаса дебело индијско платно из 16. века, из Бомбаја, а други да су фармерке први пут произведене у Ђенови средином 17. века за припаднике морнарице, која је захтевала одела за све временске прилике.

Назив џинс долази од француског "Le Bleu de Genes", што значи ђеновска плава (боја).

У Америци су ношене као радно одело, све док се Џејмс Дин није појавио у њима, у филму Бунтовник без разлога, па су педесетих постале симбол побуне младих.

Даљем популисању џинса допринео је и хипи покрет, чији су припадници махом носили фармерке којима су се брисале статусне разлике, изражавала једнакост, побуна, слобода и индивидуалност.

Данас су фармерке популарне широм света и има их у многим стиловима и бојама. Џинс има све особине добре одеће - једноставне кројеве, неподеривост, јефтин је и пристаје свима.

Носе га у свим приликама - по дану и увече, на послу, за време одмора. Чак је добитница Оскара за најбољу костимографију у филму Ана Карењина, Жаклин Дуран, дошла на доделу у фармеркама.

Млади у Југославији носили су фармерке које су углавном набављали у Италији, за разлику од других социјалистичких земаља. У шверцу џинса „окретао" се велики новац.