Модна индустрија пркоси кризи

Модну индустрију многи не доживљавају као важан део економије, мада она то јесте. Само британској економији мода годишње доноси око 30 милијарди долара, двоструко више него хемијска или аутомобилска индустрија. Да ли у кризним временима свет прати моду или мода прати кризу?

„Волим свој новац тамо где могу да га видим - како виси у мом орману", говорила је јунакиња једне телевизијске серије. У време кризе новац је, ако га има, потребнији на другим местима.

Упркос томе, већина модних кућа добро ради, њихови власници се богате. На чувену „Форбсову" листу управо су се уписала три нова милијардера, захваљујући доброј продаји одеће и производа од коже.

Тајна успеха су тржишта у успону, где су маркирани производи питање престижа, као што је нафтом богати Казахстан, највећа централноазијска економија.

„Отварање луксузног тржног центра са сјајним моделима значи да у нашој земљи све иде како треба и да се развијамо и напредујемо" мишљење је уредника модног часописа у Казахстану Романа Александрова.

Централна Азија је данас оно што је раније био Далеки исток. Иако економски консултанти тврде да ће Кина до 2015. заузети петину светског тржишта луксузне робе, успоравањем кинеског економског раста, успорава се и продаја те робе.

Модни уредник кинеског Вога Јојо Јао каже да су раније људи хтели да покажу како носе „Диор" или неки други бренд, али да су „сада префињенији и разборитији".

„Зато траже нова имена, не трче више за већ познатим", рекао је Јао.

Због економске кризе, за модни караван који два пута годишње прелази пут од Њујорка преко Лондона и Милана до Париза нису више толико важни нови трендови, колико нови послови.

Да ли је могуће помирити уметничку и комерцијалну страну моде, за РТС говори Роксанда Илинчић, дизајнерка чије моделе носе најпознатије жене света.

„Мислим да су се дизајнери вратили правим и основним вредностима. Сматрам да су се фокусирали на оно у чему су најбољи, али, такође, и то да одређени модни предмет понуде по веома реалној цени", истакла је чувена модна дизајнерка.

Према њеној оцени, сарадња дизајнера и модних кућа је постала једна врста тренда у свету.

„То није више компромис већ прорачунат пословни потез. На тај начин се обраћате много већој публици, много већој клијентели, а све то се позитивно одражава на профит", закључила је Роксанда Илинчић.

Ако ништа друго, мода и економска криза имају нешто заједничко - стегнут каиш. Tај модни детаљ одувек je метафора тешких времена.