Само да проверим да л' ми је јакна порасла

Производња материјала за израду одеће је веома „прљав посао" са становишта заговорника заштите животне средине.

Штета коју прерада синтетичких материјала, али и природних материјала попут памука, нанесе природној средини веома је велика, а људи немају куд – морају да се обуку.

Због тога креатори у сарадњи са научницима покушавају да дођу до нових технологија и материјала који су „пријатељски настројени према природи".

Тако се британска модна дизајнерка Сузан Ли определила да своје креације прави од јапанске гљиве комбухе!

Скува доста зеленог чаја, дода неколико килограма шећера, сипа све у каду и када се „напитак" прохлади убаци и нешто микроорганизама.

Кроз неколико недеља материјал је готов и у зависности од „рецепта" који је примењен, резултат може бити лагана основа за летњу кошуљу, танка попут папира, али и дебела „биљна" кожа од које могу настати чак и ципеле. 

Сузан материјал боји по жељи уз помоћ, опет нешкодљивих материја, а као једину ману одеће и обуће коју креира наводи неотпорност на воду.

Британска модна креаторка само је једна од бројних креативних младих људи који су се упознали са, такозваном, биокутуром (комбинација речи биолошки и висока мода - француски haute couture).

Према неким проценама, научници су на путу да усаврше материјале чијом производњом се не загађује животна средина, а од њих ће моћи да се направе не само одећа и обућа, већ и намештај, аутомобили, па и читаве куће.