Тврђава Купе чува трагове Римског царства и могла би да се нађе на листи Унеска
Тврђава Купе изнад данашњег Голупца спада у једно од значајнијих војних утврђења Римског царства. Значајан може бити и данас као једно од 35 локалитета на прелиминарној листи Унеска које би могло више од милион туриста, који годишње посете манастир Тумане и средњовековну тврђаву, да доведе у центар Голупца.
Са брда изнад Голупца, поглед пуца преко најширег дела Дунава бас као са куле извиднице у време римског царства, када је тврђава Купе била део Лимеса, непробојне војне границе пре 2.000 година. Посебност овог локалитета огледа се у очуваности зидина широких и до четири метара, што је реткост у Србији.
„Значајно и због чињенице да је једно од 35 утврђења која се налазе на прелиминарној Унесковој листи за транснационално културно добро границе Римског царства Дунавски лимес у Србији“, каже руководилац истраживања и научни сарадник Археолошког института, Милица Марјановић.
Више од 200 новооткривених предмета сведоче да је тврђава Купе била војно активна у другом веку, од када датира и водовод, па све до шестог века из ког потиче крст као доказ хришћанске вероисповести.
„Ми смо утврдили да је постојала јединица праћкаша, то можда звучи мало наивно, али у римском периоду праћкашке јединице су биле јако значајне, малтене у нивоу стрелаца и копљоноша. Тако да је свакако почетком другог века постојала јединица намењена за бацање пројектила праћком“, навео је виши сарадник Археолошког института, Младен Јовичић.
Општина Голубац је пре пет година препознала шансу да туристе који долазе у манастир Тумане и Голубачку тврђаву, на овај начин привуку и у сам град.
„Пре свега мислим на формирање археолошког парка, јер поред архео радова, општина издвојила средства и за формирање архео парка, савременог видиковца који би био у близини или на самом локалитету, који би имао приступ из центра Голупца што значи да се уврсти у туристичку понуду“, истиче Марјан Ђокић, директор Установе културе „Музеј Голубац“.
Овај пројекат је ујединио рад свих надлежних институција што је одличан пример добре праксе са циљем да истраживања прерасту у културно-историјску целину од које бенефите има локална заједница.
