Привлачи туристе из целог света – стогодишњица Шарганске осмице

У Музеју пруга узаног колосека у Пожеги међу парњачама које су трајно сведочанство о развојном путу српске и југословенске железнице налази се и локомотива, чији је машиновођа био Божо Благојевић.

Иако има 96 година, још увек су му свежа сећања на тај период, када је до тог звања морао прво да положи за ложача.

„Па онда после ишао у школу у Београд. Ми смо прва генерација школовања, а дотле се школовали у Загребу, три месеца само курсеви. А после ми смо имали све предмете“, рекао је Божо Благојевић, машиновођа у пензији.

Успостављање железничког саобраћаја према Босни, утицало је на привредни развој ужичког краја. То је омогућило да цене пршуте, сира, кајмака буду преполовљене на сарајевској пијаци, али и уопште за извоз.

„И једини извозни артикал који је тако лако ишао било је дрво. И знам 500 хиљада кубика је Тара исечено шуме. Биле су бригаде", рекао је др Илија Мисаиловић, историограф из Ужица.

Док је данас Шарганска осмица туристичка атракција, тада је била саобраћајна жила куцавица, која је функционисала захваљујући напору железничара.

„Пао снег и ветар ударио и оне усеке од Кремана до на Шарган затрпо три метра високо. И не може да прођеш. И онда нареде да ја оставим гарнитуру и сама локомотива да пробијам снег до на Шарган. Улетим ја у онај снег, па 'оће да ме удави, ја вратим назад, па поново“, додао је Благојевић.

„Лакше је зими ложити. Мање су температуре спољне. Али кад лето, спољна температаура четрес, унутра осамдесет, деведесет“, каже Слободан Симић, машиновођа у пензији.

Када је почео да ради Слободан Симић није имао бенефицирани радни стаж. У тунелима, на Шарганској осмици, када су услед влаге точкови локомотиве проклизавали у месту, долазило је за загушења, посебно у кривинама.

То је једном приликом искусио и члан комисије, која је разматрала увођење бенефиција за машиновође.

„Можда је и то допринело да су нам дали бенефицију четири месеца“, додаје Симић.

Шарганска осмица сада доживљава туристичку ренесансу, посебно захваљујући Радовану Глибетићу.

На „Жестивалу“ вече посвећено стогодишњици те пруге било је подсећање на машиновође, ложаче, кочничаре, чуваре пруга и све оне који су носили униформу, која је у Краљевини, а потом у социјалистичкој Југославији била трећа по значају.