Опет ће у иностранство путовати само најбогатији – топлотни таласи, пожари и путни трошкови уништавају туризам

Предвиђање које нико није желео да чује саопштио је, са главне бине највећег светског сајма туризма, Стефан Геслинг, водећи стручњак на пољу одрживог транспорта. Геслинг је потпуно мирно најавио скори крај индустрије туризма, пише британски Гардијан.

„Већ смо закорачили у доба нетуризма“, рекао је Геслинг узнемиреној публици у којој су били представници туристичких агенција и компанија за изнајмљивање аутомобила, организатори крстарења и хотелијери.

То предвиђање може звучати невероватно туристима у Европи и Северној Америци који су овог лета путовали, као и руководиоцима у овој индустрији који су одушевљени што се међународни туризам вратио на препандемијски ново прошле године.

Међутим, Геслинг тврди да ће, како емисија угљеничних једињења утиче на учесталост топлотних таласа и шумских пожара, те уништава усеве, трошкови путовања у иностранство ће расти, а све мање људи ће моћи да их приушти.

„Масовни туризам је настао пре осамдесет година у Европи. За осамдесет година од сада, сумњам да ће у свету остати ишта од туризма“, рекао је Геслинг, професор на пословној и економској школи Универзитета Линеус у Шведској, који је био консултант у УН и Светској банци.

Геслинг наводи бројне примере дестинација које већ осећају притисак. Топло време топи снег који одржава алпска скијалишта у животу. Ерозија обале уклања песак са плажа јужне Европе. Суше приморавају шпанске хотеле да увозе слатку воду јер резерви нема, док шумски пожари пустоше живописна грчка острва.

Јужноегејска острва у Грчкој, међу којима су туристички фаворити Кос, Родос и Миконос, су „најкритичнија“ жаришта на континенту, а следе Јонска острва којима припада популарни Крф, показала је студија у којој је професор Геслинг био коаутор.

Тим у којем је био Геслинг дошао је до ових закључака комбинујући изложеност опасностима које долазе од климатских услова са зависношћу од туризма.

Финансијски притисак изазван овим проблемима, који ће туристичке компаније вероватно пребацити на купце то јест путнике, биће појачан све већим ценама хране, од кафе преко чоколаде до маслиновог уља, и повећаном тражњом осигурања од екстремних временских услова

„Тренутно је то углавном локално, али у будућности постаће све чешће, покриће више места“, рекао је Геслинг, говорећи за Гардијан раније ове године на ITB у Берлину, највећем светском окупљању туристичких компанија.

Да ли би овај пораст трошкова могао да надмаши очекивани раст глобалних прихода је предмет дебате – неке штете се могу избећи адаптацијом, мада и то има своју цену – али туристи би могли да осете терет чак и у сценаријима који држе нестабилно време под контролом.

Ако емисија CO2 нагло падне, што је неопходно да би се зауставило глобално загревање, то ће се највише одразити на цене у секторима као што је авијација, која има физичка ограничења.

Неке владе се надају да ће увођењем такозваних карбонских пореза на летове помоћи финансирање енергетске транзиције, као и да ће се сиромашним земљама надокнадити штета коју су проузроковала фосилна горива.

С друге стране, групе зелених залажу се за увођење пореза на често летење, који би подразумевао повећање цена за сваки додатни лет годишње.

Геслинг није потпуно затворен ка могућности напретка у декарбонизацији туристичке индустрије, али сматра да „оно што цео сектор ради јесте гринвошинг“.

Упркос таквом његовом ставу, важи за кључну фигуру у индустрији туризма, а организатори конференције његов говор оцењују као „сесију коју мора да чује свако ко брине о будућности путовања и наше планете“.

Неке ствари се крећу у правом смеру, додао је Геслинг наводећи као пример то што хотели постављају соларне панеле на своје кровове и истичући да људи ипак почињу да признају да постоји проблем.

У академским круговима, Геслинг је најпознатији по студијама које наводе податке о порасту угљеничног отиска туризма (8,8 одсто загађења које загрева планету долази од туризма) и неједнакости у емисијама у авио-индустрији (само два до четири одсто људи лети у иностранство).

Његово је откриће да је један проценат светске популације одговорно за половину емисија из ваздушног саобраћаја. Професор Геслинг истиче да обични људи у богатим земљама могу да наставе да лете на удаљена места и оправдава то указујући на друге демографске групе које доводе до повећања емисије CO2.

„Наша главобоља су дуге релације, односно путовање на удаљене дестинације“, рекао је професор додајући да инфлуенсери генерације Зед представљају путовања као жељен начин живота.

„Сви виде туризам као систем, где су владе и компаније одговорне, али ми смо систем. Управо наши појединачни поступци акумулирају глобалне проблеме“, поручио је Геслинг.