Читај ми!

У земљи леда и ватре, где криминал постоји само у премијеркиним романима  

Водимо вас на Исланд, земљу поларне светлости, вулкана, глечера, гејзира и земљотреса, острво дивље природе, немирног мора, леда и ватре.   

Знате ли како мирише вулкан? Та лава док кључа и слива се у ужареним потоцима, па се потом кори и претвара у мртви пејзаж. Мирише дивље, неукротиво, исконски, застрашујуће, а опет примамљиво. Мушки. Пожелите да га спакујете у бочицу за парфем. 

Највише од било ког места на свету, Земља своју утробу показује управо овде. 

На Исланду се налази 130 вулкана, од чега је активан готово сваки четврти – 31. Остали спавају попут уснулих аждаја.

Ерупција једног таквог, по имену Лаки, 1783. преполовила је животињски свет на острву, затровала пепелом земљу, воду и море, уништила живот, побила четвртину тадашњег становништва. Отровни облак над Европом променио је климу, изазвао зиму, болест и глад на целом континенту, покренувши индиректно чак и Француску револуцију, неколико година касније. Тако је један вулкан променио ток савремене историје. Није сваки Лаки – Срећко. Поготово не Марији Антоанети.

Исланд је једна од најкасније откривених и насељених држава у свету. Први су овде дошли вероватно ирски монаси у осмом веку, пре Скандинаваца који острво насељавају касније. Име дугује норвешком Викингу Флокију Вилгердарсону, који га је први крстио "земљом леда", након што му се ћерка утопила на путу до острва, а стока поцркала од глади.

Ово је земља геологије и чуда природе, која уме да промени ћуд сваких неколико минута. Овде, ако имате среће, можете угледати Аурору бореалис, али се и надисати чистог ваздуха. За то вам не треба среће, јер је Исланд трећа на листи најмање загађених земаља света.

Исланђани се фактички сви знају. У земљи од мање од 400.000 становника, свако „познаје неког ко познаје неког".

Док нам показује град, Ауста, локални водич у Рејкјавику, свако мало стане да се с неким поздрави и пољуби. Проћаска пар речи са насмејаном младом женом која продужи ка згради Парламента. Тамо јој је радно место, јер је посланик. Потом се на улици јавља двојици мушкараца, од којих јој један високи плавооки отпоздравља. „То је наш министар спољних послова", каже. 

Кад нам је показивала где је необичан Музеј фалуса, испоставило се да је оснивач музеја њен наставник из школе.

Излишно је питати познаје ли и Бјорк. Наравно. 

Исланд је најређе насељена земља Европе и једна од најређе насељених у свету. Иако је раније била претежно пољопривредна, овде обрадивог земљишта сада има свега један одсто. Шума и мање од тога. Свуда су углавном тамносиве вулканске стене или песак. Некада су 35 одсто територије острва чиниле шуме, али су посечене, јер је становништву то био главни извор прихода. 

Знате ли да је због Исланда Унеско променио своју дефиницију појма шуме? Спустио је висину дрвећа на свега пет метара, да би и ови усамљени предели проређених и закржљалих стабала могли да се назову шумом.

Иако вас овде може потопити море, завејати мећава, оковати лед, лавом избљувати вулкан или поштено протрести земљотрес, Исланд је званично најбезбеднија држава света. Полиција не чува ни зграду Парламента, а ако полицајца и видите, он не носи оружје. 

Криминал постоји само у роману актуелне премијерке, 48-годишње Катрин Јакобсдотир. Да, председница владе у слободно време пише крими романе. Телохранитеље нема, овде то занимање ни не постоји. Нико нема потребу да га неко чува.  Када је председнику понуђен блиндирани аутомобил, он га је одбио.

Ни војске нема. Ко би то могао да издржава са тако мало становника, порези су ионако превелики. Али је Исланд зато међу оснивачима НАТО-а. А америчка војна база ту је још од Другог светског рата. Тај геостратешки положај какав има Исланд, нема нико. 

Довољно је рећи да се острво налази на месту где се раздвајају геотектонске плоче евроазијског и северноамеричког континента. 

Американци и њихов Маршалов план су прилично заслужни и што је ова држава, после стицања независности од Данске, од претежно рибарске и једне од најсиромашнијих земаља Европе, прерасла у једну од најпросперитетнијих и економски најјачих, са највишим животним стандардом у Европи и другим најбољим квалитетом живота у свету.

Ту богатство углавном не боде очи бљештавилом луксузних здања која парају небо, него праведним социјалним, здравственим и образовним системом, великим правима и слободама грађана, без драматичних социјалних разлика. Како оно беше: "Сваком према потреби, од сваког према могућностима". Ако игде постоји „комунизам" у свом идеалном облику, онда је то на Исланду.

 У последње време, а нарочито после опоравка од велике економске кризе 2008, која је земљу довела до банкрота, овај систем привукао је на хиљаде досељеника из других делова Европе и света. Готово сваки возач на Исланду је Пољак, а пољски већ заузима високо друго место међу језицима у држави. Говори га шест одсто људи. Трећи је литвански. Свакодневно сам сретала и људе из Хрватске. Доћи у овај снег и лед из онакве климе сигурно није била лака одлука. 

Али не кају се. „Не бринем за дјецу. За све се побринула држава", признаје ми Хрватица која ради као чистачица у комплексу термалних базена.

Ален, елоквентни и изузетно образовани Холанђанин, пронашао је посао као водич и сјајно му иде. Млада Мексиканка од пре месец дана ради у музеју Перлан. И већ се лепо снашла објашњавајући посетиоцима какво их мултимедијално искуство чека док буду посматрали поларну светлост, ерупцију вулкана, или шетали кроз ледени глечер.

Да, све природне феномене које сте можда пропустили да доживите на Исланду,  искусићете у овом јединственом музеју у Рејкјавику. Моћи ћете чак и да помиришете вулкан.  

Обележје престонице је и карактеристична Халгримскиркја катедрала на брду изнад града. Са својих 74 метра висине, највиша црква и једна од највиших грађевина у земљи. Карактеристичног степенастог облика, коју је архитекта Гудјон Самуелсон замислио тако да подсећа на исландске стене, глечере и гејзире, црква је грађена 40 година, а завршена 1984. 

Исланђани су хришћанство прихватили 1000. године, као потребу да наставе да тргују са Норвежанима, чији је краљ Олаф Свети био врло посвећени хришћанин.  

Исландска црква је лутеранска, и једина је хришћанска црква на чијем се челу налази, погађате – жена! Попут осталих скандинавских,  изразито је либералних схватања, а пре пар година један локални постер за промоцију разноликости изазвао је контроверзе, јер је приказивао нашминканог Исуса са грудима како плеше поред дуге.  

Религиозност на Исланду је у паду последњих деценија, све је више атеиста, али је у порасту и паганска религија, поштовање древних скандинавских богова: Тора, Одина, Фреје… 

Када је о родној равноправности реч,  на Исланду је она заступљена више него игде. Од дванаест министара у влади, половину чине жене. Међу посланицима парламента који има 63 места, 30 је жена.  

О ЛГБТ правима излишно је и говорити. Исланд је једина земља где су Прајд параде одржаване одувек без икаквих протеста, а главна пешачка улица у граду, која се од катедрале спушта до центра града популарно се назива Rainbow street, Улица дуге. 

Најчешће је препуна туриста, јер од 2015. туризам је преузео примат као најпрофитабилнија привредна грана. 

Нарочито после економске кризе, када су енормно високе цене постале мало нормалније. Само мало. Донедавно су Исланђани у шопинг ишли у Њујорк, јер им је тамо све било јефтиније.  

Презимена на Исланду су једноставна и индивидуална, а не породична. Добијају се најчешће по оцу, ређе по мајци, и имају наставке „сон" за сина и „дотир" за ћерку. Нико не мења презиме када уђе у брак. 

 Значи, када чујете да се премијерка зове Катрин Јакобсдотир, знате да је ћерка човека по имену Јакоб. Њена браћа, по истој логици, носе презиме Јакобсон. Оно што не знате из презимена, јесте например да премијерка има тројицу синова и да потиче из угледне породице политичара, песника и професора хуманистичких наука.  

Пред одлазак са Исланда сетих се и хтедох да купим њен првенац, роман Рејкјавик – крими прича. Већ предвиђају да ће из њега да настане скандинавска крими серија. Али, упркос томе што се овде „сви знају", ниједна продавачица у књижари на аеродрому није имала појма како им се зове премијерка. Можда је у томе тајна.

петак, 03. мај 2024.
13° C

Коментари

Istina
Зашто морамо да славимо Осми март
Re: Ministarka zdravlja????
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
Мајка
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
Rad s ljudima
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
'Ako smo pali, bili smo padu skloni.'
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво