Обнова виле Теокаревића почетак ренесансе вучјанског краја

Захваљујући Лазару Теокаревићу тридесетих година прошлог века Вучје је постало препознатљиво по текстилној индустрији и штофу врхунског квалитета. Говорило се да у Вучју не ради, само онај ко неће. Симбол ове варошице тада је постала и вила породице Теокаревић. Град Лесковац почиње обнову оронуле и запуштене виле.

Раскош и лепота којима су се дивили гости Теокревића из целог света. Уз саму Вучјанку енглеска вила са мансардом и базеном. Мештани су је једноставно назвали „Бубина вила“ по Лазиној супрузи Љубици. Репрезентативно здање предратне архитектуре са луксузно уређеним ентеријером изграђено је 1935. године.

„Приземље виле је било јавног карактера, салонског карактера, где су одржавани пријеми на којима је примао своје пословне партнере, док је горњи спрат био место за његову породицу, за његов живот и место одакле је могао да контролише погледом рад своје фабрике“, наводи Небојша Димитријевић, директор Народног музеја у Лесковцу.

Урушавање је кренуло осамдесетих година прошлог века. Очерупана, паљена више пута готово је потпуно уништена. Најава да ће бити обновљена обрадовала је мештане Вучја.

„Кад су чули да постоји мо гућност да се то реновира, да се среди, да се заштити од пропадања изазива код грађана Вучја једно одушевљење", каже Братислав Станисављевић, директор Дома културе у Вучју.

Након решавања имовинских односа расписан је конкурс за израду пројектне документације. За шест месеци знаће се колико је средстава неопходно за оживљавање симбола Вучја.

„Град Лесковац ће након тога када добијемо пројекат и идејно решење приступити даљој реализацији овог пројекта јер нам је стало да вила Теокревић буде једно културно добро и туристичка дестинација", наглашава Бранкица Стаменковић, привремени орган Града Лесковца.

Мекоћа Вучјанке кривац је за перионицу вуне подигнуту 1928, а четири године касније и чувену фабрику вунених тканина. Лазар Теокаревић направио је од Вучја индустријски рај. Наслеђе је огромно.

„Управна зграда фабрике Теокаревић у Вучју која је рађена у том неком ар деко стилу из тридесетих година које је стварно фантастично и споља и изнутра изгледа и које би могло да представља место где се сублимира читаво то индустријско наслеђе Лесковца", сматраНебојша Димитријевић.

И ово би могао да буде почетак ренесансе вучјанског краја ослоњене на туризам. Уз вилу и фабрику ту су хидроелектрана, раднички станови, Скобаљић град, изнад снежна Кукавица, ниже у Стројковцу једини Музеј текстила у Србији. Од гајтана и Теокаревића давне 1884. све је почело.