Аполонија – археолошко налазиште где прошлост живи и одјекују векови

„Један од најзначајнијих античких градова на територији некадашње Илирије, Аполонија је била аристократска, богата и веома развијена, важан центар за развој и ширење културе. Била је пример другим градовима за урбанизам, архитектуру и друге елементе развоја. Њен значај пореди се са значајем који је некада имао Драч, били су два ривала која су имала свој савез, као Атина и Спарта. У великој мери утицали су на живот градова овог поднебља пре и после нове ере”, рекла ми је директорка овог археолошког парка Орнела Дурмишај.

„Савези које је имала помогли су Аполонији да задржи развој и карактеристике и током римског доба, када је Илирија била под контролом Римског царства. Посебан статус добила је од Јулија Цезара, који ју је назвао независном територијом, а исти статус задржао је граду и његов нећак Октавијан. Аполонија је важна у свом континуитету све до нашег времена, када у близини настаје нови град, Фјер“, испричала ми је Орнела.

Аполонија ове године обележава 100 година од почетка археолошких ископавања која је 1924. године започео француски археолог Леон Реј. Због ратних прилика, истраживања је морао да прекине 1938. године. Десет година касније, завршетком рата и успоставом нове власти Аполонија бива проглашена за споменик културе. Намера Енверове власти била је да се ископавања наставе, али нису настављена.

Орнела ми прича да је град основан у близини морске луке, у 6. веку пре нове ере. Његово напуштање почиње после јаког земљотреса у 3. веку нове ере и поново бива насељен током тринаестог века захваљујући манастиру чијом портом шетамо док застајемо на улазу у музеј отвореног типа, јединственог у Албанији, али и региону, смештен у манастирским конацима.

Музејска поставка се састоји из два дела, један је порта кипова (у порти манастира изложене скулптуре), док се други део поставке са финијим и деликатнијим предметима откривеним на овом простору налази у просторијама конака манастира. Средишњи део комплекса заузима црква посвећена Богородици.

Током средњег века Аполонија је коришћена као каменолом. Мештани су односили камење из древног града. Црква у Аполонији где се налази чувени манастир у коме се венчао Скендербег, али и друге у пољу Мизеће, као што је Арденица, изграђене су од камења Аполоније. Камење и предмети Аполоније стигли су и до Берата када је под османском управом овим пределом један од османлијских паша саградио свој сарај. Парк није само археолошки простор већ и природни, јер се у близини налази највећа и најшира равница у Албанији, Мизеће.

„Археолошки Парк Аполонија основан је 2006. године, његова површина је око 279 хектара, а древни град има око 110. Налази се на 104 метра надморске висине. Овде посетиоци могу да уживају и у пејзажима, са врха овде где се налазимо могу да виде равницу, а поглед досеже до обале. Могу да уживају баш онако како су то чинили стари становници Аполоније. Овај град је магичан, сам по себи, од изласка до заласка сунца. Сунце овај предео чини другачијим, даје му посебну чар. Зато је и назван Аполонија, посвећен олимпијском богу Аполону, који је био и краљ сунца“, каже Орнела.

Аполонију током целе године посећује велики број туриста који расте из године у годину. Током прошле године посетило ју је више од осамдесет хиљада туриста из свих крајева света, а све већи број је и студентских посета из Албаније и целе Европе. Организованих посета из Србије није било. Видети ово место је за сваку препоруку, поготову што се у његовој близини налази и месташце Семан, у коме је некада био радни логор.

У сектору Семан током и после Другог светског рата били су затворени интернирани и њихове породице из бивше Југославије, односно са Косова и Метохије. Према незваничним подацима, у њему је током 1955 – 1962, боравило њих око три стотине. С њима су били затворени и дисиденти из Тиране и Скадра. Живот им се одвијао у строго контролисаним условима, били су изоловани, без дозволе полиције нису смели да изађу из кампа, а распоред рада добијали су сваке вечери. У околини Фјера некада су постојала три таква логора, један од њих био је сектор Семан.

На путу до албанског мора на југу, предлажем да свакако посетите град Фјер. Србима је тај град свакако важан јер је током Великог рата у њему боравила српска војска чекајући савезничке бродове. У њему је тада отворена и српска болница. На територији града налази се археолошко налазиште Аплонија, некадашњи логор у селу Семан, и Рет Љибовш, село у коме данас живи знатан број припадника српске националне мањине.