Ада Међица, необично, тајанствено, шармантно и мирно острво усред града

Према легенди, један српски устаник је, бежећи преко острва од Аде Циганлије до леве обале Саве, избегао турским војницима „за ногу”, те је ово место добило првобитан назив – Ада Занога. Касније су се смењивала имена Козје острво, Мала ада... да би тек 1963. године, уписом у регистарски катастар СО Нови Београд, ово мало острво добило коначан назив: Ада Међица.

„Ово острво је познато и по боемима, долазили су разни сликари, уметници и боеми попут Гаге Николића,  Моме Капора, Павла Вуисића”, истиче Саша Васић, пливачки тренер.

Данас овде има око стотину сојеница и преко две стотине сплавова који струју добијају помоћу соларних панела. Нова градња није дозвољена, али добро друштво не само да јесте већ је увек добродошло.

„Засађено је 2.500 стабала, урађене су квалитетне стазе и две најбоље ствари које су се десиле у задњих шездесет година откако Удружење постоји, а то су Међународни пливачки маратон Ада Међица и што је доведена пијаћа вода на острво”, истакао је Васић.

Укратко, ово је оаза мира за све – од познатих личности до обичних људи, од викендаша до житеља острва.

Дошли смо код чика Адема, који је институција Аде Међице.

Због чега се ово острво зове Међица?

„То је била граница између два царства. Овамо је била Аустроугарска, а са ове стране Османлијско царство”, објашњава Адем Ризвановић.

Додаје да обожава да прави пекмез, џем, кисело воће, поврће, китникес… најбољи бурек.

Адем на Ади Међици живи већ 50 година у првој правој изграђеној сојеници, обожава кување и друштво. Уз то, открива и многе занимљиве приче.

На острву се налази бетонска пешачка стаза којом можете обићи километар дугачко острво, уживати у природи и лепо уређеним баштама око сојеница. На горњем шпицу острва налази се и уређена плажа отвореног типа, а тренутно је актуелна и једна изложбена поставка, што је, можда, мало необично за овакво једно место.

„Необично, али и обично. Фотографије су настале деведесетих година прошлог века, израђене су од лајка формата.Фотографисао сам људе који су долазили, који су чинили ово острво и даље га чине, од људи који су долазили да се прошетају и уживају у овој оази природе, до оних који су дошли да се купају и пецају, до спортиста, уметника, сликара, вајара, глумаца, бараба, пијанаца и правих савских вукова.

У то време немаштине, безнађа, ратова са друге стране реке, на овој страни острва живот се одвијао у потпуној супротности, контрасту у односу на оно што се дешавало преко. Изложба ће трајати док то време буде дозвољавало, па позивам гледаоце да посете Аду Међицу, баш тамо где река Сава улази у Београд”, рекао је Павле Марјановић, фотограф.

Ада Међица има свој посебан шарм, па ако планирате излет, нека то буде баш ово ово место до кога можете доћи чамцем који вози од новобеоградских блокова.