Пироћанцу досадио чипс од скакаваца, па збрисао у Северну Кореју

После неколико година у Кини - када су му како у шали каже - досадиле шкорпије и чипс од скакаваца, Пироћанац Ненад Антић решио је да седне на воз за Северну Кореју. Бесплатна виза лако се добије. Пошто говори кинески, путовао је са кинеским туристима, али је због порекла добио посебног водича. "Та девојка се спремила као да долази цела тура, а дошао сам само ја. Каже, целе ноћи сам читала у библиотеци о Југославији и одмах је повезала њихову спољну политику са нашом - имамо исте неприајтеље. Шоу", каже Ненад.

Сличности, ипак, има - јер му је Пјонгјанг, на први поглед, изгледао као југословенски градови.

"Као неко Сарајево са трамвајима, одећа коју људи носе, све је некако као 80-их година. Кад шетате улицама видите пионире са марамама, капицама, као некада код нас, и кад им кажете - 'хелоу", оно одговарају са 'хелоу', али су врло резервисани, уз велику дозу срама вам махну, кикоћу се, смеју", рекао је Ненад.

Становништво туристима не прилази, али се зато водичи не одвајају од њих. Бораве чак у истом хотелу. За сваку туру имају припремљену причу, али ако им се допаднете - одговориће вам и на додатна питања.

"Дотакли смо се разних тема - од породице, колика јој је плата, како живе, показала ми је модеран телефон, то њима даје држава, они имају и 'прада' торбе, то све странци морају да виде", говори кроз смех и истиче да се јасно види шта је научено напамет, а шта се говори између редова.

Неугодно питање о Ким Џонг Уну

Да би створио што јаснију слику о земљи о којој западни медији углавном негативно извештавају, питао је и о остављивим темама - као на пример како су прихватили новог лидера.

"Па, сам ту добио одговор да су они имали сумње у њега, нису мислили да је права особа за то, с обзиром на то да је живео и школовао се на западу. Они воле своју земљу, да ли је њима то наметнуто или не, али они заиста воле своју земљу, заиста би дали би живот за њу, ко год тамо био лидер", каже Ненад.

То га није изненадило. Али јесу - смарт телефони, модерне грађевине, небодери.

"Они ће вас одвести да видите најбоље ствари, одете у најбоље ресторане, да испијате њихово крафт пивом показаће вам најбоље у земљи. Да ли је то реалност - није, али свака земља се труди да покаже оно најбоље што има. Када идете возом, видите села где се деца играју, пуно људи на бициклама, ретко се користи сопствени превоз, углавном јавни превоз, видите босу децу, али то није ништа страно, то можете видети и у Камбоџи, Вијетнаму", рекао је Ненад, аутор блога "Ненадове авантуре".

Из земље не износите ништа што нисте платили - ни шибицу

Тврди да се странцима ништа лоше неће десити - уколико поштују правила: идете само где вам кажу да је дозвољено, не фотографишете војне објекте, нити људе без њиховог пристанка...

Осврнуо се и на случај Американца Ота Вармбира, који је у Пјонгјангу осуђен на 15 година затвора јер је покушао да украде пропагандну заставу, након чега је и преминуо.

"То човек заиста нема разлога да ради. Зашто? Они те воде у њихову књижару, где можеш да купиш те транспаренте, плакате. Ја сам купио маркицу са њиховим нуклеарним ракетама, они су сада много поносни на то", каже Ненад.

Сумњив сапутник у возу

Ни у једном тренутку се није осетио угрожено. Али имао је утисак - као да је под присмотром. У возу му се придружио занимљив сапутник - према којем је би сумњичав сумња да је шпијун.

"Можда то и није тако, али исувише ми је чудно јер неки од тих људи које сам срео у возу су говорили различите светске језике... Ви сте тотално одсечени од света што се тиче интернета, телефона. њихову картицу не можете да купите тамо, ако сте кратко тамо. Можете у хотелу да се јавите, напишете имејл или тако нешто, али нисам хтео да се логујем из Северне Кореје", рекао је Ненад.

Док се није вратио са пута, осим неколико пријатеља, нико, ни породица, није знао где се налази.

"А онда су рекли да сам луд", каже кроз смех.

За искуство на којем би му многи путници завидели, овај Пироћанац издвојио је око 600 евра - није имао на чему да штеди, јер је куповина сувенира једини додатни трошак, а поштанским маркицама са балистичким ракетама - није одолео.