Крените на „Панонски сафари“ у Бело Блато, место где почива Атила Бич Божји

Село Бело Блато код Зрењанина је у „Јадранско-јонској мрежи аутентичних села“ са сличним срединама из Италије, Хрватске, Босне и Херцеговине, Словеније, Албаније и Грчке. Реч је о местима која се суочавају са депопулацијом, а опстанак виде у сеоском туризму. Бело Блато овог лета нуди „Панонски сафари“ и обилазак места где је, по легенди, сахрањен Атила Бич Божји.

Са једног на други крај Белог Блата кроз главну улицу простире се дрворед од 900 стабала сибирског бреста. Овај тунел од стабала није оставио равнодушним Гезу Легана из словачког града Кошице.

„Драго ми је што видим да људи овде пазе на животну средину. Дрворед који имају заслужује да се нађе у избору за најлепши на свету“, тврди гост из Словачке.

Бело Блато жели да створи своју туристичку понуду. Странци су већ показали шта им је приоритет кад дођу овде – тишина сеоског амбијента.

„Најбитније, ја мислим, да је резултат свега што се неретко враћају. Тако да мислим да је то у принципу, једноставно одговор на све“, напомиње Зоран Остојин из Етно села „Тигањица“.

У село се може ући и изаћи само на једном месту. Дочекаће вас око 1.200 становника, национална шароликост и занимљива делатност којом се баве.

„Село је окружено воденим екосистемом и није погодно за обраду земље, али се људи баве обрадом трске и то је оно шта је симбол самог Белог Блата – трска“, објашњава туризмолог, Соња Николаш.

Овај део панонске равнице понегде је и неистражен. Баш као и прича о Атили Хунском. Легенда каже да је сахрањен у Тиси, а белоблатски хроничари сматрају да је то управо на ушћу Бегеја у Тису недалеко од села.

„Постоје писани записи Флавија Аеција и Приска који су били његови савременици, који су писали о томе. Говоре о овом простору, говоре о ушћу, говоре о једној мањој реци која се улива у већу, говоре о брегу“, наводи Милан Недељков, хроничар села Бело Блато]

До места где по легенди почива Атила Бич Божји може се квадовима или пешке. Рај за авантуристе који летњи дан желе да проведу на необичан начин.

„Са овим новим туристичким производом 'панонским сафаријем' покушавамо да и током летњег периода имамо нове посетиоце. Такође је јако битно да сад овде имамо посетиоце и из једеног другог пројекта из Чешке, Словачке, Бугарске и Мађарске“, напомиње Симо Салапура, градоначелник Зрењанина.

Пројекат аутентичних села је вредан око 1,2 милиона евра, а спроводио га је Центар за друштвено-економски развој „Банат“ из Зрењанина.