Шест ствари које треба да знате пре него што кренете ка Загајичким брдима

Реших пре неколико дана да обиђем мало позната, али све популарнија Загајичка брда. На путу до тамо срећем још неколико људи и кроз разговор са њима сазнајем да су за ту локацију сазнали кроз емисију САТ Младена Алвировића.

Он је пут прешао "ленд ровер дефендером" (благо њему!), а ја "обичним" аутомобилом. Баш због тога што сам путовала "обичним" колима, била је то поприлично напета и узбудљива авантура. На крају се исплатило јер су Загајичка брда несвакидашње место, која изгледа као да нисте у Србији.

Пре него што се и ви упутите у авантуру кроз Делиблатску пешчару до Брда, требало би да знате неколико ствари:

Немојте директно кроз Пешчару, боље мало кружите

Ако ка Загајичким брдима крећете из Београда, Војводине, западне Србије, идите путем који води преко Панчева и Алибунара до села Избиште. Немојте ићи путем Панчево–Ковин–Делиблато јер пут води кроз Делиблатску пешчару и јако је лош, пун рупа и неодржаван. Јесте туда краће, али небезбедно, осим ако имате баш добар џип.

Ако долазите из Шумадије, источне и јужне Србије, пут ће вас вероватно водити ка Ковину и Делиблату. До Ковина можете, али боље је да даље наставите ка истоку, односно ка Белој Цркви, преко села Стража и Парта до Избишта. Пут је добар и квалитетан, а предели потпуно нетипични за Банат.

Пређите део пута пешке ако нећете да упропастите ауто

Кад стигнете до села Избиште, пут ће вас даље водити до атарских путева, којима се стиже до Загајичких брда. Навигација ми је показала да туда може аутом. Ту станите! Паркирајте аутомобил поред пута или поред неке њиве и наставите пешке.

То је њивски пут, није прилагођен за аутомобиле, има рупа и песковит је. Ако желите да вам ауто остане чист и читав, а да видите прелепе пределе, упутите се пешака како навигација показује. Требаће вам око сат времена да дођете до врха брда, шетња није напорна, а успут ћете имати леп поглед на ветропарк код Вршца, Вршачке планине, њиве.

Не крећите без воде и неког лаганог оброка

Будите паметнији од мене и понесите воду! Делиблатска пешчара је пустиња, која је пошумљена пре два века по налогу Марије Терезије. Нема поточића и чесми на којима можете да се окрепите, па би било добро да са собом понесете неко освежење за путешествије кроз "европску Сахару".

Такође, у близини нема ресторана, киоска, продавница, па ако огладните, нећете моћи да купите храну док се не вратите у најближе насељено место. 

Обавезно се напрскајте нечим против комараца

Пошто се пролази атарским путевима, поред суцокрета и других ратарских култура, има доста комараца и других инсеката који зује око вас. Ни тога се нисам сетила на време, па сам се током пешачења све време чешкала. Напрскајте се или намажите нечим против комараца да бисте неометано прешли пут.

Обуците лагану одећу, добре патике и заштитите главу

Заборавите сандале и "фенси" одећу ако крећете до Загајичких брда. Хода се по песку, који увек нађе пут да се завуче у обућу. Пошто успут нема дрвета испод ког можете да се склоните (осим ако успете да се завучете у неку бразду међу кукурузима), понесите неки качкет или шешир да не бисте добили сунчаницу.

Поглед и крајолик каквог нема у Србији

Кад све ово урадите како треба, преостаје вам само да уживате у погледу са Загајичких брда, највише тачке Делиблатске пешчаре. На брду је постављен споменик, попут обелиска, а поред њега пролази стаза која се пружа дуж брда.

Предео подсећа на морско дно због таласа које су давно направиле пешчане дине. Управо због тог песка, трава никада не може много да порасте, па изгледа као да је свеже покошена. Доминира степска вегетација, са понеким дрветом.

Са једне стране поглед сеже до Вршачких планина, Јужних Карпата и самог града Вршца, око ког су простране њиве, у овом периоду прошаране жутим цветовима сунцокрета, и модерне ветрењаче. Са друге стране, назире се Дунав и почеци Шумадије. Вреди за мало муке.