Амерички запад остао без 300 глечера, „преживели“ имају неколико заједничких ствари

Од средине двадесетог века, амерички запад је изгубио скоро 300 глечера, док се преостали драстично смањују због раста глобалних температура. Нова студија упозорава да се нестанак леда убрзава, угрожавајући екосистеме и залихе пијаће воде.

Убрзано топљење глечера и функционални нестанак

Средином прошлог века, више од 1.450 глечера налазило се у планинским пределима шест западних америчких држава. Данас, опсежан преглед објављен у часопису Зборник Националне академије наука показује да се њихова укупна површина смањила за 35 одсто. Научници истичу да је око 300 глечера "функционално нестало", што значи да су сведени на величину од око два фудбалска терена и да се више не крећу.

Ови масивни токови леда, снега и стеновитих маса некада су доминирали планинским врховима хиљадама година уназад. Сада су сведени на мале "закрпе" леда услед глобалног загревања које је изазвано сагоревањем фосилних горива.

"Када сам ово схватио, помислио сам да је то много више него што сам очекивао", рекао је Ендру Фаунтин, географ са Државног универзитета у Портланду и главни аутор нове студије.

Регионалне разлике и скривена уточишта

Топљење се не одвија истом брзином широм Сједињених Америчких Држава. Најбрже стањивање бележи се у планинама Биртут-Абсарока у јужној Монтани, где глечери губе око пола метра дебљине годишње. Са друге стране, огромни глечери у држави Вашингтон на планинама Рејнир и Бејкер смањују се знатно спорије због хладнијих лета и обилнијих снежних падавина.

Истраживачи су били изненађени када су открили да глечери у Стеновитим планинама опстају првенствено због свог јединственог положаја у пејзажу. Преживели глечери насељавају засенчене нише које су мање изложене директном сунцу, а додатни снег добијају од лавина, што их штити од неповољне регионалне климе.

Последице за природу и људе

Главни значај планинских глечера лежи у обезбеђивању хладне воде за високе алпске екосистеме током сушних касних лета. Делимичним топљењем они снабдевају потоке неопходне за преживљавање риба и других облика воденог живота прилагођених хладним условима. Поред еколошког значаја, вода из ових глечера користи се за пољопривреду и производњу хидроенергије.

Њихово повлачење доноси и нове опасности, јер за собом остављају стрме морене, накупине стења које више нису подупрте ледом. Јаки токови воде од кише или топљења глечера могу да поткопају ове формације, изазивајући одроне и разорне токове крша који се обрушавају низ планине.

"Постоји читав низ опасности за које нисмо сасвим припремљени, а то није само чињеница да је лед нестао, већ да терен више није стабилан", истакао је Ерик Рињо, глациолог са Универзитета у Калифорнији у Ирвајну.