Професор Зрнић о климатским променама: Екстреме не можемо спречити, али можемо да их предвидимо
Све је важније да разумемо климатске промене, да пратимо њихове последице и да будемо способни да што прецизније предвидимо екстремне временске појаве. То је и тема међународне конференције о радарској метеорологији и хидрологији која се одржава у Београду, и окупила је водеће стручњаке из целог света. За РТС је говорио један од највећих светских стручњака у тој области, проф. Душан Зрнић, који ради на Универзитету у Оклахоми и америчкој Националној лабораторији за јаке непогоде.
Какво време памтите пре пола века у Београду, а како вам сада изгледа?
– Сећам се да смо се сви радовали снегу тамо за Божић и санкању, а чујем да тога сада много мање има. Знам да су некада биле велике температуре, оно 30-32, неколико дана и то нам је било необично, али овако као што сам сада видео, то не памтим.
Водостај Дунава је на историјском минимуму. Топлотни таласи су сваке године све дужи и све јачи. Колико је данас у контексту климатских промена важна, детаљна и правовремена прогноза?
– Са тим променама, са повећањем температура, средња температура се свуда мења. Међутим и ти контрасти од тог средњег, осцилација навише је много већа и због тога је то важно предвидети те краткорочне осцилације које су у случају великих олуја врло штетне. Ако је ветар и други екстреми они такође су штетни и разорни.
Колико прогноза може да помогне да се умањи штета?
– То може у неким случајевима врло добро да се уради уз помоћу радара и тих краткорочних прогноза. На пример, може да се каже долази олуја и има велики град. Одмах стрпате ауто у гаражу или се склоните од ветра. Не можете ви да спречите тај ветар, али можете да узмете неке мере да себе заштитите.
Како можете помоћу радара да прогнозирате да ли ће из неког облака пасти киша, град или ће се десити олуја или суперћелијска олуја?
– То је релативно лако сада предвидети на краткорочно, јер кад се та олуја развије и почне онда има неких знакова, неких потписа по којој се препознаје да ће ту бити велики град, да ће бити торнадо и да ће бити јак ветар. То се види, то су мерења које узимају рефлективитет и поларизациона мерења такође.
Ваша књига „Доплер радар и метеоролошка осматрања” сматра се основним уџбеником у овој области.
– Били смо на правом месту у право време почетка развијања тог Доплеровог радара и онда наставак са тим поларизациони радарима. То је био дуг период и успели смо да изнад очекивања постигнемо резултате који су практични и корисни.
Колико су Ваша предвиђања, односно ваше временске прогнозе помогле у пракси кроз систем ране најаве?
– Сваки од тих торнада има другчије време предвиђања. Има их много... Неки се открију пет, шест минута раније, а неки чак и 18. Али средња вредност је отприлике 12, 13 минута.
Колико вештачка интелигенција може да помогне у изради временске прогнозе?
– Вештачка интелигенција ће побољшати и предвиђање и откривање. Зато што она узима у обзир не само физику него и претходна искуства. Тако да ће то знато побољшати. Већ побољшава, многи употребљавају, али то још није сасвим развијено и раширено.
