Најмлађи и најстарији становници Београдског зоолошког врта – пингвин који расте и Муја који траје

У Београдском зоолошком врту време за ручак пингвина је у подне. Тада стиже свежа риба, а међу њима је и најмлађи становник колоније – младунче Хумболтовог пингвина старо свега неколико месеци.

Док привлачи пажњу необичним изгледом, са густим паперјем које подсећа на фризуру, овај мали пингвин пролази кроз период митарења.

„Сада има ову необичну фризуру јер је у периоду митарења. Ускоро ће ово густо паперје заменити право перје, па ће се и његов изглед променити“, рекао је биолог Кристијан Овари.

Још није познато да ли је младунче мужјак или женка. Код пингвина се пол утврђује ДНК анализом, јер се не може одредити само посматрањем.

„Пингвинима се узима узорак крви који се шаље на ДНК анализу, јер не постоји други начин да се утврди пол. Имамо једног пингвина који се зове Јеца, јер смо мислили да је женка. Касније се, током парења, испоставило да је Јеца мужјак, па га сада зовемо Јецко“, рекао је Кристијан Овари.

Када се утврди пол, најмлађи пингвин добиће и своје име.

Само неколико метара даље живи један од најпознатијих становника Београдског зоолошког врта – алигатор Муја, уписан у Гинисову књигу рекорда као најстарији алигатор који живи у неком зоолошком врту на свету.

У Београд је стигао 1937. године из Немачке, а тада је, према проценама ветеринара, већ имао више од десет година.

„Од Мује нема старијег. Колико ће још бити са нама, нико не зна, зато је сваки дан који проведемо с њим прави дар. Иако не види на једно око и иако му је 2012. године ампутирана једна нога, не предаје се. Сваког пролећа, када изађе напоље, вода забруји јер и даље дозива женке. Искрено се надамо да ће још дуго бити са нама“, рекао је Кристијан Овари.

Од најмлађег пингвина који тек упознаје свет до Мује који је доживео више од сто година, Београдски зоолошки врт чува приче о различитим генерацијама животиња и остаје место где се сусрећу прошлост, садашњост и будућност.