Капија земљотреса која би могла да споји две катастрофе – расед Сан Андреас под највећим притиском у последњих хиљаду годинa

Два велика тектонска раседа у Јужној Калифорнији, Сан Андреас и Сан Хасинто, налазе се под највећим напрезањем у последњих хиљаду година, што значајно повећава вероватноћу снажног земљотреса. До овог забрињавајућег закључка дошли су научници са Универзитета Хаваја у Манои у студији објављеној у часопису Journal of Geophysical Research: Solid Earth.

Анализа не само што потврђује да се регион налази у „критично напетом стању“ већ указује и на могућност да би будући земљотрес могао бити далеко разорнији него што се раније претпостављало, јер би могао истовремено да активира оба раседа. Научни тим истиче да су до ових закључака дошли на основу прецизних анализа и поузданих научних метода.

„Наши резултати показују да су нивои напрезања на више сегмената раседа сада достигли или премашили највише вредности забележене у последњих хиљаду година и да би регион могао бити способан за велико пуцање раседа које би обухватило оба раседна система“, изјавила је водећа ауторка студије Лилијан Буркхард, геофизичарка са Универзитета у Берну.

„Земљотресна капија“ која би могла да споји две катастрофе

Кључни елемент студије јесте улога планинског пролаза Кахон, који се налази око 100 километара североисточно од Лос Анђелеса. На том месту раседи Сан Андреас и Сан Хасинто долазе најближе један другом. Истраживачи су утврдили да Кахон функционише као својеврсна „земљотресна капија“, која може да спречи ширење пуцања раседа са једног система на други или да омогући његово преношење.

„Открили смо да пролаз Кахон може да делује као својеврсна 'капија' – понекад спречава да се велика руптура прошири са једног раседа на други, а понекад јој омогућава да се прошири и захвати оба раседна система у оквиру једног земљотреса“, објаснила је Буркхардова.

Услови који одређују да ли ће се та „капија“ отворити или остати затворена зависе од тога колико су нивои напрезања у оба раседна система усклађени у тренутку земљотреса. Тренутно су нивои напрезања на оба раседа на историјском максимуму.

Историја потреса на овим просторима дуга је хиљаду година и велики је водич за будућност

Да би дошли до ових закључака, научници су развили софистицирани компјутерски модел заснован на законима физике. У њега су унели историју земљотреса у региону током последњих хиљаду година, реконструисану на основу геолошких доказа, као што су резултати радиокарбонског датирања померених седимената и записи у годовима дрвећа.

Овај модел симулирао је како се тектонско напрезање током векова постепено акумулирало и ослобађало дуж два система раседа.

Покретањем симулације истраживачки тим проценио је тренутни ниво акумулираног напрезања. Последњи велики потрес који је погодио овај део раседа Сан Андреас био је земљотрес код Форт Техона магнитуде 7,9, који се догодио 1857. године. Од тада је прошло више од 160 година, током којих се енергија која би се иначе ослободила у великим земљотресима непрестано нагомилавала, достигавши, како се наводи у студији, највиши ниво у последњих хиљаду година.

Шта ако се капија отвори?

Сценарио „отварања капије“ имао би далеко теже последице од потреса ограниченог на један расед. Такав догађај би истовремено погодио густо насељена подручја, укључујући Лос Анђелес, Сан Бернардино, Риверсајд и долину Коачела. Критична инфраструктура, попут главних ауто-путева, железнице и енергетских коридора који пролазе кроз пролаз Кахон, била би озбиљно угрожена.

„У погледу јачине, заједничка руптура која прелази пролаз Кахон могла би да достигне магнитуду од 7,4 до 7,8 и да погоди далеко веће подручје него земљотрес који настаје дуж једне раседне линије“, рекла је геофизичарка Буркхард.

Према подацима из симулације, сегмент Сан Хасинто – Сан Бернардино бележи највеће оптерећење у читавој хиљадугодишњој реконструкцији. Историјске симулације показале су да су се заједничке руптуре дешавале када је разлика у напрезању између два раседа била минимална. Данас се систем брзо приближава таквом стању.

Ипак, Буркхардова наглашава да циљ студије није ширење панике већ позив на хитну акцију и припрему. Ово није предвиђање када ће се земљотрес догодити, већ квантитативна научна процена ризика. Градски планери и хитне службе требало би да заједничку руптуру дуж раседа Сан Андреас и Сан Хасинто третирају као реалну могућност, а не као удаљен, најгори могући сценарио.

„Јужна Калифорнија се суочава са значајним и растућим сеизмичким ризиком, а време за припрему је сада, а не после следећег земљотреса“, закључила је водећа ауторка студије Лилијан Буркхард, геофизичарка са Универзитета у Берну.