Улога моде у циркуларној економији – колико текстилног отпада можемо да „произведемо"
У Европској унији се годишње произведе више од 12 милиона тона текстилног отпада, а рециклира се мање од четвртине. Како би се смањио отпад и негативан утицај на животну средину, Европска комисија је усвојила нове мере у оквиру Уредбе о еколошком дизајну којима се спречава уништавање непродате одеће, чија примена почиње у јулу ове године за велика предузећа. Србија планира примену европских прописа, а препоруке о томе су се чуле на радионици у Европској кући.
Брза јефтина мода, у којој је све више синтетичких материјала, има еколошку цену. Процењује се да производња текстила узрокује 20 % глобалног загађења воде, углавном због поступка бојења и 10 одсто емисије угљеника. Текстил има све краћи век трајања и све брже постаје отпад. Синтетички материјали се споро разграђују, а огромна количина микропластике завршава у природи па и у ланцу исхране.
„Мислим да је највећи проблем та брза мода и импулсивност коју ми осетимо када улазимо у тржни центар или радње и помисао да нам је то потребно а није“, каже Анђелина Јефтић, студенткиња Факултета примењених уметности.
„Имамо разне домаће брендове који пружају одеећу од природних материјала и само тим, иако је цена у почетку можда већа, век трајања је много дужи, тако да је боље гледати на квалитет“, рекао је Александар Вељановски, студент Факултета примењених уметности.
Годишње се у свету баци више од 100 милиона тона одеће. Око 80% заврши на депонијама или у спалионицима.
„Како смо дошли до тога да нешто што је некада било благо, гардероба која се шила, за коју се штедело, која се правила, која је била један понос, занат и ручни рад, је постала ђубре. Докле год ми не променимо начин приступа куповини, начин размишљања како купујемо, тај проблем се неће решити“, поручује Магдалена Клашња, дизајнерка.
Док је у ЕУ већ регулисано одвојено сакупљање текстилног отпада, у Србији ће, како је предвиђено Програмом управљања отпадом, за то да се сачека још три године. Док то не заживи и сваки појединац може да допринесе смањењу текстилног отпада.
„Модна индустрија Србије није модна индустрија Европе, која има и законске регулативе и озбиљне новце подршке својој индустрији. Ми се трудимо да на начин, у споју са образовним институцијама, са нашим професорима, са нашим студентима, покушамо да поново употребимо материјале које смо раније користили, покушавамо да смањимо отпад на начине кроз еколошки приступ прању, на начине дигитализације савремене опреме. Мода у циркуларној економији мора бити фокусирана на квалитет. На квалитет материјала, на одрживост и на дуготрајност“, изјавила је Слађана Миловић, директорка Кластера модне и одевне индустрије Србије.
У комуналном отпаду у Србији заврши више од 80 хиљада тона текстилног отпада а рециклира се свега 60 тона.
Коментари