Невидљива сила која чини храну мање квалитетном – да ли нас чека епидемија „скривене глади“

Невидљиви кривац за појаву оваквих штетних појава је загађење угљен-диоксидом. Растуће концентрације угљеника у атмосфери, углавном проузроковане сагоревањем фосилних горива, произвеле су снажне промене у начину раста биљака, од повећања садржаја шећера до смањења есенцијалних хранљивих материја попут цинка.

Шта значи појам епидемија „скривене глади“?

Стручњаци наводе да их брине да ће деградација залиха хране на Земљи имати за последицу настанак епидемије скривене глади, у којој чак ни људи који уносе довољно калорија неће добијати хранљиве материје потребне за развој организма.

„Исхрана коју данас једемо има мању нутритивну густину од оне коју су јели наши баке и деке, чак и ако једемо потпуно исту храну“, рекла је професорка Кристи Еби, професорка у Центру за здравље и глобалну животну средину Универзитета у Вашингтону.

Људи у богатим земљама са развијеним здравственим системима имаће више могућности да се носе са овим променама, наводе стручњаци. Али за најсиромашније и најрањивије, последице би могле бити разорне.

У разговору за Вашингтон пост, професорка Еби се осврнула на холандску студију објављену у часопису Global Change Biology. Тим истраживача испитивао је нивое хранљивих материја у 43 усева – од пиринча и соје до пшенице.

Анализа је показала да су хранљиве материје попут протеина, гвожђа и цинка биле у просеку за 3,2 одсто ниже у свим тестираним биљкама у поређењу са подацима из касних 1980-их. Када су истражили узроке, утврдили су да су за то одговорни повишени нивои угљен-диоксида у атмосфери.

Закључак студије из 2018. године јесте да би до средине века овај феномен могао да доведе више од милијарду додатних жена и деце у ризик од анемије услед недостатка гвожђа, стања које може изазвати компликације у трудноћи, проблеме у развоју, па чак и смрт. Око две милијарде људи широм света, који већ пате од неког облика недостатка хранљивих материја, могли би да се суоче са додатним погоршањем здравља.

Више шећера, мање минерала

Главна ауторка студије, Стере тер Хар, упозорава да је милијарда људи већ на ивици неухрањености и да би чак и неколико процената мање хранљиве хране могло да гурне милионе у здравствену кризу. Она истиче да четвртина светске популације већ има анемију.

Иако може деловати контраинтуитивно да виши нивои CO2, који биљке претварају у шећере, доводе до ниже хранљивости биљака, за то постоји објашњење.

Нутритивна вредност биљака потиче од минерала који се апсорбују из земљишта. Проблем је у томе што повишени нивои CO2 подстичу бржи раст биљака, што доводи до „разблаживања“ минерала у њима.

Више CO2 такође значи да биљке ређе отварају своје микроскопске поре (стоме), па губе мање воде. Због тога им је потребно мање воде из земљишта, а самим тим уносе и мање минерала. За биљке то значи већу ефикасност у коришћењу ресурса, али из људске перспективе то има високу цену.

Током протеклих неколико година, Тер Хар и њене колеге радиле су на формирању базе података свих постојећих истраживања о променама хранљивих материја повезаним са порастом угљен-диоксида. Анализирале су стотине студија, од лабораторијских експеримената до глобалних анализа усева.

Тим је користио прикупљене податке да израчуна нутритивну вредност сваке културе при различитим нивоима CO2 и да предвиди будуће промене.

У просеку, утврђено је да су хранљиве материје смањене за око 3,2 одсто у свим биљкама од краја 1980-их, када је концентрација угљен-диоксида износила око 350 делова на милион.

Истраживачи и даље покушавају да утврде тачне узроке ових промена

Једна од главних теорија повезана је са тим што повећан угљен-диоксид омогућава биљкама да производе више угљених хидрата, попут целулозе и скроба.

Они који се противе смањењу емисија често истичу овај ефекат, називајући угљен-диоксид „храном за биљке“. Међутим, без одговарајућег повећања уноса минерала, биљке не могу да производе више протеина и других хранљивих једињења.

Резултат је да усеви могу расти брже и давати веће приносе, али сваки залогај садржи више шећера и мање хранљивих материја него раније.

Овај „ефекат разблаживања“ вероватно није једини фактор, сматра Луис Зиска, биолог са Универзитета Колумбија.

Климатске промене такође утичу на кретање минерала у земљишту, као и на активност микроба, што додатно умањује доступност хранљивих материја биљкама.

Растућа претња по људско здравље

Више од половине жена у репродуктивном добу у Нигерији има низак ниво гвожђа. Међутим, многе то сазнају тек приликом порођаја.

Проблем постаје очигледан када дође до губитка крви, што код анемичних жена може довести до недостатка кисеоника у органима и озбиљних компликација.

Тешко је прецизно проценити колики ће утицај емисије угљеника имати на ове појаве, јер не постоје потпуно тачни глобални подаци. Према неким проценама, више од половине светске популације не уноси довољно витамина и минерала, док друге процене тај број стављају на око 30 одсто.

У сваком случају, последице су озбиљне и могу бити подједнако опасне као и сам недостатак хране.