Реткост на Пештери: црнокрили зијавац виђен тек трећи пут у Србији

Приликом обиласка акумулационог језера између села Карајукића Бунари и Браћак, истраживачи су 2. маја забележили више десетина различитих врста шљукарица. Међу њима, примећен је и један примерак зијавца, необичне шљукарице која личи на велику чиопу са кратким, малим кљуном и рачвастим црним репом.

Будући да се у Европи појављују три врсте зијаваца, након детаљног посматрања и фотографисања птице у лету, установљено је да се ради о врло ретком црнокрилом зијавцу.

Неочекиван сусрет на Пештери

Птицу су открили Огњен Тодоровић и Марко Гавриловић, а накнадно фотографисали Вукас и Владан Вучковић.

„Док смо рано ујутру гледали сиве ветрушке како хватају инсекте у лету, пројурила је тамна птица, дефинитивно зијавац, но некако чудан. Пошто сам успео мало боље да га погледам, нисам могао да верујем шта видим – црнокрили зијавац. Одмах сам покушао да га сликам, али је био бржи и одлетео на другу страну језера. Како након краћег времена нисам успео ни да га поново видим нити сликам, кренуо сам да се враћам ка колима. На моје изненађење приметио сам птицу опет – испред мене, са истим брзим, лелујавим летом након чега сам напокон успео да га сликам. Тад сам био сигуран да је то заиста он”, описује Огњен Тодоровић.

Један од најређих налаза у Србији

Ова врста једна је од најређе бележених у Србији са свега два документована налаза до сада: претходни пут забележена је 1989. у близини Кладова.

Црнокрили зијавци иначе насељавају степе и слана језера од севера Црног мора до Монголије, а бројност им је у опадању широм ареала. Зимују у подсахарској Африци, тако да је ова птица током свог повратка на гнездилишта мало залутала на Пештер. У даљој прошлости је и у Србији ова врста веровато била бројнија на пролазу.

Код нас је и даље на пролазу редован и врло малобројан обичан зијавац (Glareola nordmanni) који се до средине прошлог века и гнездио на нашим просторима. 

Ово је још један у низу занимљивих налаза који потврђују значај овог великог крашког поља за сеобу, одмор и прехрану великог броја врста, укључујући неке код нас и глобално ретке врсте попут азијског златног вивка (једини налази за Србију), планинског зујавца, белоноктих и сивих ветрушки, црних стрвинара, планинског орла, ушатих шева, жутокљуних галица, руменки…

Пештер под притиском упркос заштити

Чланови и сарадници ДЗППС-а спроводе истраживања птица Сјеничко-пештерске висоравни готово 20 година, са значајним интензивирањем у последњих 10, што је довело до низа великих открића. Нажалост, упркос недвосмисленом значају и међународној валоризацији, на Пештери се наставља нелегална експлоатација тресета уз прећутно одобрење и немар надлежних институција.

У најави је и изградња ветропарка на самој граници са Црном Гором који ће додатно угрожавати птице на овом значајном коридору сеобе. Не помаже ни што је подручје валоризовано као Специјални резерват природе, Међународно значајно подручје за птице, Међународно значајно станишта биљака, Одабрано подручје за дневне лептире у Србији, Влажно станиште од међународног значаја (РАМСАР), а део је и ЕМЕРАЛД еколошке мреже Републике Србије.

Од 2025. године покренут је пројекат ПРОЗХУМ који између осталог има за циљ истраживање подземних вода Пештерског поља и истраживање биодиверзитета дуж водотокова реке Вапе и Јабланице код Сјенице. Пројекат финансира Истраживачки институт за заштиту медитеранских мочвара „Tour du Valat” из Француске.