Трамп жели више воде за тоалете

Ако редовно пуштате воду у тоалету у Сједињеним Државама, вероватно сте навикли на онај карактеристични шум док млаз воде пуни шољу, а затим снажним усисавањем одводи садржај уз драматичан „гутљај“.

У Европи, с друге стране, тај процес изгледа много другачије. Готово увек постоји могућност слабијег или јачег испирања, у зависности од тога шта вам је потребно. А вода не усисава садржај, већ га једноставно гура надоле. За прави контраст, у Немачкој и Холандији понекад измет пада на керамичку полицу која се налази непосредно изнад базена са водом.

Сав овај говор о тоалету није само непристојна тема за вечеру. Начин на који наши тоалети испирају фекалије и урин има значајне последице по снабдевање водом. То у Сједињеним Државама постаје све хитније питање пошто климатске промене погоршавају суше, а многе заједнице широм земље суочавају се са несташицом воде, нарочито на западу.

Јединствени амерички сифонски дизајн некада је захтевао галоне воде при сваком испирању да би се створио ефекат усисавања. Значајан закон о ефикасности потрошње воде је 1992. године темељно изменио америчке водоводне инсталације, доносећи пропис да нови тоалети могу да користе само део дотадашње количине воде. Тиме се, према проценама, током две деценије уштедело 18,2 трилиона галона (68,9 трилиона литара) воде. Сада председник Доналд Трамп покушава да укине ту регулативу, што је супротно ономе што инжењери заштите животне средине сматрају потребним да би се обезбедило снабдевање водом у земљи.

„Требало нам је толико дуго да заправо направимо макар мали помак у америчком начину размишљања о штедњи воде“, рекао је за ДW стручњак за водене ресурсе Семјуел Сендовал Солис са Калифорнијског универзитета у Дејвису. За њега овај предлог представља „корак уназад“.

Шта Трамп предлаже?

Трамп жели да „укине бескорисне стандарде за притисак воде“ које сматра „оптерећујућим“. То је део дуготрајне америчке традиције противљења еколошким регулацијама, каже Метин Дурен, инжењер заштите животне средине на Универзитету Виланова у Пенсилванији. „Културно гледано, људи у Сједињеним Државама једноставно не воле регулисање“, рекао је Дурен. „У Европи су људи отворенији за такве врсте регулисања ако су за опште добро“, додао је Дурен.

У мају је Трампова администрација објавила директиву којом се обуставља спровођење ограничења потрошње воде за тоалете из закона о ефикасности воде из 1992. године. Он је такође препоручио да Конгрес покуша да укине тај закон, што би створило трајнију промену која би наџивела било ког појединачног председника.

Републиканци у Представничком дому преузели су иницијативу и усвојили закон живописног назива „Закон о неприкосновености мојих кућних апарата“ који би Министарству енергије олакшао снижавање стандарда за очување енергије. Мало је вероватно да ће закон проћи у Сенату.

Трамп се годинама жали на слабе тоалете и тушеве, обећавајући да ће „поново учинити тушеве сјајним“ и укинути стандарде енергетске ефикасности у домаћинствима. „Људи пуштају воду у тоалету 10 пута, 15 пута, уместо једном“, рекао је 2019. године. „Уђете у нову зграду или нову кућу и немате воду, практично не можете да оперете руке, толико мало воде излази из славине.“

Инжењери из ове области кажу да је то застарела примедба. Произвођачи су се почетком деведесетих година заиста мучили да редизајнирају тоалете како би задовољили стандарде, што је изазвало много јавних притужби на „слаб проток“. Међутим, технологија је брзо напредовала.

„Када се председник жали да му тоалети не испирају добро – то је ствар прошлости. Можда су неки старији тоалети пре много година заиста лоше радили. То је могуће. Али данашњи тоалети пролазе ригорозна тестирања“, рекао је Рон Берк, који води непрофитну организацију „Алијанса за ефикасност воде“ (Alliance for Water Efficiency) са седиштем у Чикагу.

Део тоалета у употреби застарео

Постоји једна област у којој је америчка технологија тоалета и даље застарела – али то је количина воде коју и даље користе, а не то што је користе премало, како Трамп тврди.

Закон из 1992. године прописао је да сваки нови амерички тоалет користи највише 1,6 галона по испирању. У Европи је то стандард за јаче испирање, али многи тоалети широм континента имају и опцију двоструког испирања са мање од једног галона по једној употреби за течни отпад. Систем двоструког испирања никада није заиста заживео у Америци, упркос томе што је ефикаснији у погледу потрошње воде.

Поред тога, старији расипнички модели и даље су чести у Америци.

Више него један од пет тоалета у Сједињеним Државама и даље користи 3,5 галона воде по испирању или више, према студији из 2019. године коју је спровела индустријска организација произвођача водоводних инсталација (Plumbing Manufacturers International, PMI). Неки користе чак пет галона или више ако су произведени пре1980. године.

PMI процењује да је око 2,4 милиона такозваних „наслеђених“ тоалета и даље у употреби у сушом погођеној Калифорнији – њихова замена ефикаснијим моделима који користе 1,28 галона по испирању могла би држави да уштеди 14,1 милијарду галона воде.

Пошто се Калифорнија суочава са могућношћу будућих великих суша, сталним несташицама воде у реци Колорадо и са чињеницом да су два највећа резервоара у земљи на око једној трећини свог уобичајеног капацитета, држава покушава да уштеди воду где год је то могуће.

„Оно што Трампова администрација предлаже заправо је у директном сукобу са изазовима са којима се многе заједнице широм Сједињених Држава суочавају када је реч о одржавању поузданог и приступачног снабдевања водом“, рекао је Берк.