Резерват Увац као дом за више од 200 врста птица – прави магнет за посетиоце из целог света

Специјални резерват природе Увац окружен је планинама Златар, Муртеница, Чемерница, Јавор и Јадовник, а простире се на површини већој од седам и по хиљада хектара. Белоглави суп и меандри, главни су магнет за туристе из целог света, а све доскора сматрало се да је то подручје станиште око 130 врста птица. Новијим истраживањем, утврђено је много веће богатство.

Пожежанин Брано Рудић просветни је радник, а од раног детинства заљубљеник у орнитологију. Две деценије помно посматра и бележи птице, чије је станиште Специјални резерват природе Увац и околина. Приредио је књигу којом је истраживања Завода за заштиту природе о 120 врста птица, допунио новим личним сазнањима.

„Сада је број птица 226, што значи да је доста већи и веома значајан за ово подручје Србије, зато што је то отприлике две трећине укупног броја у Србији. Од тог броја 120 гнездарица, опет половина укупног броја гнездарица Србије. Цело подручје Увца је изузетно значајно за овај део Србије и уопште Европе. Најбогатије је грабљивицама. Значи, имамо дванаест врста грабљивица које се гнезде, али да кажем белоглави суп је ту главна врста. Овде зна да се види јато и по двеста педесет – триста птица“, испричао је Бранко Рудић из еколошког друштва „Чувари природе“ из Пожеге.

За илустрације је користио личне фотографије, али је имао и помоћ заљубљеника природе, познатих фотографа из Србије, Северне Македоније, Црне Горе и Пољске. Његово искуство драгоцено је и чуварима Специјалног резервата природе.

„Он буквално о птицама зна све, где се налазе, код нас, шта, како, где. У ствари, ми њега само пратимо и помажемо. Долазе људи из свих страних земаља. Долазе људи из земаља где су ове птице свете птице. И они буквално имају ту сасвим другачији прилазак њима, него ми. Они тој као светој птици прилазе", изјавио је Иван Василић, чувар Специјалног резервата природе Увац.

Чувари резервата опорављају повређене птице, брину о флори и фауни Увца. Ипак, не могу да се изборе против људског немара, који посебно чуди странце и забрињава домаће екологе.

„Иако је ово заштићено подручје и све та немарност људи довела је до овога да се баца смеће“, упозорава Страхиња Милићевић из еколошког друштва „Чувари природе“.

„Има много депонија и то смеће је свуда. И што је много лоше, не може човек да прође на неким деловима“, додао је Саво Стојковић из истог еколошког друштва.

Свест се полако мења, тврде чувари, али сувише споро, сматрају еколози. Иако је Увац добро упознао, Брано каже да тек предстоје нова истраживања, јер је тај предео неисцрпни бисер природе.