Читај ми!

Прелепи летачи и велике грабљивице – изложба о вилинским коњицима Србије у Галерији науке и технике САНУ

Недавно приказану изложбу под називом „Вилински коњици Србије“ у организацији Завода за заштиту природе, у Галерији науке и технике Српске академије наука и уметности, могуће је поново видети до 7. марта.

Посетиоци имају прилику да се упознају са дугом историјом истраживања вилинских коњица на простору Србије – од првих забележених података из времена Кнежевине Србије, до савремених истраживања.

Постојали су и пре доба диносауруса и били међу првим организмима на планети који су летели. Иако мањих димензија него некада, ови прелепи летачи су велике грабљивице.

„Сви вилински коњици су грабљивице у свим својим развојним стадијумима. Како ларве нападају и хране се организмима који живе у води, тако и одрасли изнад или поред воде лове друге летеће и инсекте, углавном. Оно што је нама из нашег угла најинтересантније је да су им често на менију комарци, како ларвама тако и одраслим облицима, те су са те стране значајне за човека", објаснио је Аца Ђурђевић, стручни сарадник Завода за заштиту природе Србије.

Осим што су корисни за човека, они су важни и за очување екосистема јер тамо где је вода загђена, вилин коњиц неће да живи.

„Заправо, вилински коњици су стварно савршени ловци. Захваљујући свим њиховим структурама и предностима у анатомској грађи, њихова успешност напада је преко 98 одсто. Готово је статистичка грешка да им плен побегне када гена падну, што у случају великих мачака је негде око 30 процената", каже Ђурђевић.

У последње три године регистроване су нове врсте вилинских коњица на територији Србије.

„У последње три године на територији Србије су откриване четири нове врсте, где су откривене три врсте и учествовао сам. То су врсте које су иначе припадници афричке или медитеранске фауне али вероватно због климатских промена шире своје ареале на север, па смо их сада нашли и на територији Србије. Углавно могу да се нађу у долинијима Јужне и Велике Мораве које користе као коридор за кретање и то не само они него и многе друге животинске групе организама", додао је сарадник Завода за заштиту природе Србије.

На изложби се под микроскопом могу посматрати и његове чељусти којима хвата и веће од себе. А приказане су ретке фотографије вилинских коњица током парења, када заузимају облик срца.

четвртак, 05. март 2026.
16° C

Коментари

Da, ali...
Како преживети прва три дана катастрофе у Србији, и за шта нас припрема ЕУ
Dvojnik mog oca
Вероватно свако од нас има свог двојника са којим дели и сличну ДНК
Nemogućnost tusiranja
Не туширате се сваког дана – не стидите се, то је здраво
Cestitke za uspeh
Да ли сте знали да се најбоље грамофонске ручице производе у Србији
Re: Eh...
Лесковачка спржа – производ са заштићеним географским пореклом