Читај ми!

Како на Свалбарду поларни медведи реагују на топљење глечера

Изненађујући резултати показују како различите популације поларних медведа другачије реагују на климатске промене.

Како на Свалбарду поларни медведи реагују на топљење глечера Како на Свалбарду поларни медведи реагују на топљење глечера

Поларни медведи на Свалбарду су остали у доброј физичкој кондицији упркос брзом губитку свог станишта – морског леда услед климатских промена, открила је студија. Научници који стоје иза студије рекли су да су очекивали да поларни медведи на норвешким арктичким острвима постану „мршавији“ јер глобално загревање смањује могућност лова на фоке на морском леду.

Ипак, како се наводи у резултатима које су описали као „изненађење“, поларни медведи су – након почетног пада од 1995. године – од око 2000. године забележили повећање телесне масе – и код мужјака и код женки, упркос брзом губитку морског леда током тог периода.

Налази се разликују од студија других популација поларних медведа, које показују да губитак арктичког морског леда утиче на њихово стање.

Истраживачи су рекли да би промењено физичко стање медведа, упркос томе што морају да проводе више времена на копну, јер Свалбард остаје све више без леда, могло бити последица циљања других извора плена, укључујући ирвасе, лешеве моржева и фоке, чији се број повећао.

Али, упозорили су да је и даље вероватно да ће се телесно стање поларних медведа погоршати у будућности како се губитак морског леда наставља.

Баренцово море око Свалбарда, дом једне од 20 популација поларних медведа широм Арктика, доживљава пораст температуре и до два степена Целзијуса по деценији, и губи површину станишта морског леда више него двоструко брже од било ког другог подручја где живе медведи.

За нову студију, истраживачи су користили податке прикупљене из 1.188 записа о 770 одраслих поларних медведа, који су били под седативом и којима су мерења тела обављена између 1992. и 2019. године, како би упоредили промене у „индексу састава тела“, који указује на резерве масти и стање тела.

Открили су да, иако се број дана без леда сваке године у региону повећао за око 100 током тог периода, просечан индекс састава тела се повећао након 2000. године.

Један од водећих аутора, Јон Арс, из Норвешког поларног института (НПИ), рекао је: „Повећање телесног стања током периода значајног губитка морског леда било је изненађење. Да су ми 2003. године, када сам почео да радим у NPI рекли да ће медведи на Свалбарду имати приступ морском леду у просеку два месеца мање од 2000. до 2019. године, и да су ме питали шта бих предвидео, рекао бих да ће медведи вероватно бити мршавији, и да ћемо можда забележити почетак опадања популације. А видимо супротно, медведи су сада у бољем стању, иако су приморани да буду на копну много више времена, без могућности да лове фоке".

Додао је да, иако постоје неки докази да губитак морског леда може имати утицај на репродукцију, „генерално мајке настављају да без проблема одгајају младунце, тако да не постоји алармантан тренд, а чини се да се проценат младунаца који преживе до годину дана није смањио“.

„Највероватније објашњење зашто се и даље добро сналазе јесте то што су у стању да надокнаде краћи период на леду коришћењем ресурса на копну", додао је Арс.

Рекао је да су медведи ловили више ирваса, чија се популација значајно повећала, као и да су јели лешеве моржева, чији се број такође опоравио и повећао у последњих неколико деценија. Објаснио је да су такође ловили фоке у Западном Свалбарду, још једну популацију која је такође порасла, и да су лети конзумирали много јаја и неколико птица.

Додао је да поларни медведи већ утичу на друге дивље животиње, посебно на колоније птица, и да ће постати важнији део екосистема на Свалбарду него што су то били раније када су проводили више времена на морском леду.

„Вероватно је да ће стање организма поларних медведа на Свалбарду погоршати, јер ће се губитак морског леда наставити. Оно што је неизвесно јесте када ће се то догодити", каже Али.

Коаутор Извештаја Ендру Дерочер са Универзитета у Алберти рекао је да је Студија истакла колико се популације поларних медведа могу разликовати једна од друге.

„Медведи у овом региону (Свалбард) изгледа да доживљавају климатске утицаје врло благо, јер лове у подручјима са разноврсним и новим врстама плена, што помаже да се објасни зашто је телесно стање одраслих јединки до сада остало стабилно упркос брзом губитку морског леда". Али је упозорио да је „отпорност привремена“.

Коментаришући Студију, Џон Вајтман, главни научни истраживач у организацији "Polar Bears International", рекао је: „Поларним медведима је потребан морски лед који нестаје због климатских промена – ова нова студија помаже да се илуструју значајне разлике у начину на који је губитак леда до сада утицао на медведе у различитим подручјима".

Студија је објављена у часопису Сајентифик Репортс.

уторак, 03. фебруар 2026.
6° C

Коментари

Da, ali...
Како преживети прва три дана катастрофе у Србији, и за шта нас припрема ЕУ
Dvojnik mog oca
Вероватно свако од нас има свог двојника са којим дели и сличну ДНК
Nemogućnost tusiranja
Не туширате се сваког дана – не стидите се, то је здраво
Cestitke za uspeh
Да ли сте знали да се најбоље грамофонске ручице производе у Србији
Re: Eh...
Лесковачка спржа – производ са заштићеним географским пореклом