Хранилишта на Голији спас за дивљач током тешких зимских услова

Ловачком удружењу „Чемерница“ из Ивањице поверена је брига о дивљачи на пространству од 745 квадратних километара. Баве се узгојем дивљих свиња, срнеће дивљачи, зечева, фазана, пољских јаребица.

То велико шумско пространство станиште је и других дивљих животиња. Зими су најтежи услови, приоритет је исхрана дивљачи, а по снегу на Голији до хранилишта често се не може изаћи возилом.

„У осамдесет одсто случајева је ситуација кад не можемо да приђемо директно на хранилицу, него мора да се однесе храна физички – џак на раме, па директно на хранилиште. Кад су такве ситуације ми ангажујемо и део ловаца, ангажујемо и људе који имају самарицу, односно коње, мештане, који још увек живе по селима. Овде углавном скоро свака кућа има понеког коња, па нам и они помогну у томе“, објашњава Ацо Алексић, управник Ловачког удружења „Чемерница“ из Ивањице.

Храна за дивљач се износи на око 150 хранилишта, распоређених по тешком планинском терену.

„Имамо доле још једно хранилиште где хранимо. До њега је сад тешко доћи зато што је велика низбрдица и снег. Али ћемо у току седмице сигурно проћи у убацити тамо исто“, наводи Дејан Цукавац, ловочувар ЛУ „Чемерница“.

Иако се раније кукуруз лагеровао у хранилици, тај дрвени објекат је срушен. Кривац није човек, него медведи, који осталим корисницима често оставе тек покоје зрно.

„То нам тренутно прави огроман проблем, поготово у овим зимским условима. Они не иду, да кажем, на спавање у ту хибернацију, већ се крећу. А мислим да имамо завидан број јединки медведа у нашем ловишту“, истакао је Ацо Алексић.

Популација расте, али их закон штити, а ловци свакако нађу начин да за сву дивљач обезбеде храну. Како није лако доћи до хранилишта, понекад је још тежи повратак. Међутим, љубав према природи и животињама олакшава лопатање снега и сваки физички напор да би се одржала бројност и богатство дивљачи.