Најстарија река на свету тече аустралијским континентом – старија је од диносауруса

Као и брда и реке могу да изгледају старо, имају животне циклусе као и друге природне карактеристике. Својим током остављају кривудави траг на пејзажу, пре него што пресуше и нестану. Река Финке старија је од диносауруса и по аустралијском тлу тече између 300 и 400 милиона година.

Мрежа потока и канала протеже се на више од 640 километара преко Северне територије и Јужне Аустралије. Због суве климе у централном делу аустралијског континента река тече само повремено, а већи део године постоји као низ изолованих водотокова.

Геолошка истраживања и комбинација геолошких записа, профила временских утицаја и мерења радионуклида у околним седиментима и стенама омогућила су научницима да датирају овај речни систем у период девона (419 милиона до 359 милиона) или карбона (359 милиона до 299 милиона).

Старост реке доказана је геолошком аномалијом

„Један од најјачих доказа за древну старост ове реке је геолошка аномалија која се назива  попречно-аксијална дренажа. Уместо да река тече паралелно са стеновитим структурама, попут кварцита, река Финке пресеца ове чврсте минералне формације док пролази кроз планинске венце Макдонел у централној Аустралији“, рекао је  Виктор Бејкер, геоморфолог са Универзитета у Аризони.

Вода увек иде најлакшим путем, што чини нелогичним ову реку која тече уз тврде стенске масе, а не поред њих. Присуство и порекло овог попречног аксијалног дренажног тока открива кључне детаље о историјском току Финкеа.

„Постоје неке сугестије да је постојао претходни дренажни систем који је текао док се овај венац градио.То се зове антецеденција – у основи, река је била ту пре него што су се планине формирале, а како се кора подиже, река се смањује", истакао је Бејкер.

Планински венац Макдонел (или Тјоритја у Арернтеу) формиран је као део орогенезе Алис Спрингса (тектонског догађаја стварања планина) који се догодио пре 300 до 400 милиона година - што Финке чини старим као и планине венца.

Каснији докази потичу од ерозије и временских утицаја, који генеришу специфичне хемијске профиле. Ове информације указују на то како и где је површина интераговала са атмосфером и током воде током времена.

Користећи радиоактивне потписе одређених изотопа (елемената са различитим бројем неутрона у језгрима), научници могу да одреде старост ових стена. Пошто се радиоактивни изотопи распадају фиксном брзином, могуће је проценити када су стене настале радећи уназад на основу релативних пропорција различитих изотопа. Заједно, ови подаци стварају мапу пута за склапање историје и еволуције реке Финке.

Али реке се стално мењају, неке расту из године у годину, а друге потпуно пресушују. Зашто је систем Финке опстао тако дуго?

„Реке могу нестати ако их преплави масиван прилив седимената (нпр. вулканске ерупције) или ако се топографија промени толико драматично да текућа вода креће новим током преко предела (нпр. напредовање и повлачење глечера)“, рекла је Елен Вол, геолошкиња са Државног универзитета Колорадо.

Поред тога, реке могу престати да теку због климатских промена или људске потрошње воде. Дуго трајање је подстакло тектонска стабилност и недостатак залеђивања током плеистоцена “ (пре 2,6 милиона до 11.700 година), истакао је Виктор Бејкер.

У случају Финкеа, Аустралија је била необично стабилан пејзаж веома дуго. Смештен у средишту Аустралијске плоче, континент практично није доживео значајну тектонску активност у протеклих неколико стотина милиона година, објаснио је Бејкер. Сходно томе, систем реке Финке је могао да се развија и шири готово непрекидно током већег дела своје историје.

Колико ће још тећи река Финке?

„Дуготрајне ће вероватно наставити да постоје.Међутим, многе реке у сувим подручјима, као што је Финке су у великој мери измењене људском активношћу и употребом њене воде.Вероватно ће се потребе за водом повећати у будућности, јер глобална потрошња воде наставља да расте, а глобално загревање чини многе суве регионе још сушнијим“, рекла је Елен Вол, геолошкиња са Државног универзитета Колорадо.

Како је истакао  Виктор Бејкер, геоморфолог са Универзитета у Аризони, ако река Финке икада пресуши, друга река по старости могла би да буде Њу Ривер, која има око 300 милиона година и протиче кроз Вирџинију, Западну Вирџинију и Северну Каролину.