Јужни океан спрема „подриг“ који ће поново покренути глобално загревање

Њихово предвиђање заснива се на добро познатом климатском моделу који обједињује прорачуне енергетске и влажносне равнотеже атмосфере, океанских струја и морског леда, копнене биосфере и океанске биохемије. То им је омогућило да симулирају идеализован сценарио будућих климатских промена.

Сценарио изгледа овако – људска активност наставља да повећава емисију гасова са ефектом стаклене баште, која достиже врхунац у року од 70 година када ће се количина угљен-диоксида у атмосфери удвостручити.

Затим долази до наглог смањења емисија, захваљујући људском напретку или људском нестанку, након чега неколико векова нето-негативних емисија угљеника постепено хлади планету.

Током глобалног загревања, топлота се нагомилава у океану из више разлога. Прво, воде дубоко испод површине мешају се са топлијим водама изнад. Друго, природни процеси кроз које је океан раније губио топлоту, као што је подизање дубоких вода у Јужном океану, значајно су ослабљени.

У моделу, океан наставља да апсорбује топлоту и након што концентрација угљен-диоксида достигне врхунац и након почетка нето-негативних емисија, јер површинским температурама атмосфере такође треба времена да се охладе. Тај будући океан има и знатно повећан капацитет да упија краткоталасно сунчево зрачење, јер је већина морског леда који је некада одбијао топлоту – нестала.

„Открили смо да, након неколико векова глобалног хлађења услед негативних емисија угљен-диоксида, долази до поновног глобалног загревања које није повезано са емисијама угљен-диоксида, већ са ослобађањем топлоте из океана. Брзина тог загревања упоредива је са просечним историјским стопама загревања које је човек изазвао и траје више од једног века“, објашњава тим који предводи биогеохемичарка Ајви Френгер из Центра „ГЕОМАР Хелмхолц“ за истраживање океана у Килу.

Другим речима, „тампон“ који нам Јужни океан тренутно пружа, апсорбујући топлоту коју гасови стаклене баште задржавају у атмосфери, неће моћи да траје вечно.

А када се та латентна топлота једном ослободи, неће бити равномерно распоређена по Земљи. Иако ће ефекти бити глобални, тим је установио да ће загревање бити „најизраженије и најдуготрајније у јужној хемисфери“, што значи да ће највише погодити земље глобалног југа, које су већ најрањивије.

Овакви модели могу бити поједностављени и идеализовани, али чак и када је исти сценарио тестиран другим моделима, резултати су били готово идентични. То доводи у питање уверење да су укупне емисије угљен-диоксида и глобално загревање увек директно повезани – претпоставка на којој, како аутори истичу, почива већина политичких одлука.

То значи да ће можда морати да буду преиспитана очекивања о томе колико ће бити потребно да се виде резултати климатских мера, можда чак и вековима након што достигнемо нето-негативне емисије.

Према овим моделима, свет ће наставити да се загрева дуго након што се одрекнемо фосилних горива. Али што дуже будемо одлагали ту промену, то ће будући „подриг“ бити већи.