Змије отровнице у Србији нису претња – али шта радити ако их сретнете
Недавно је у Словенији преминула жена коју је ујео поскок. Три деценије у тој земљи није било уједа змије отровнице са смртним исходом. Kоје врсте змија живе у нашој земљи и које мере предострожности препоручују стручњаци.

У Србији, на већим надморским висинама, живе шарка и шарган. Оне су ретке. Поскок је највећа и најраспрострањенија отровница.
„Он је лако препознатљив по томе што нараста до 80 центиметара. Tо су озбиљни примерци, тај рог на врху главе, и ромбоиде, цик цак одозго“, објашњава Владица Станковић из удружења за заштиту гмизаваца „Поскок“.
Опрез је неопходан, а паника непотребна. Ако вас страх спречава да процените врсту змије на коју сте наишли, препорука је да је избегнете.
„У природи је нормално да видимо змије, и да видимо разноразне животиње. То је нешто нормално. Самим тим кад наиђете на змију, треба
да је слободно пустите, јер ми смо за њих предатори. Покушавају да застрашују свог предатора, да направе места да могу да се склоне. И ако се и деси ујед, разлика у уједу отровних и неотровних змија је та што код отровних змија имамо два зуба на месту уједа пречника четири до осам, па и 10 центиметара, зависи колика је змија. Код неотровних изгледа као огработина“, објашњава Станковић.
Код оба уједа неопходан је одлазак у најближи Дом здравља, без претходних интервенција на рани или исисавања отрова.
„Морамо да знамо да није било смртних исхода. Прошле година било је више уједа стршљена, а што се тиче отровних змија, ја не знам да је
неко имао проблем, искрено да вам кажем“, истиче члан удружења „Поскок“.
Владицу Станковића и његово Удружење за заштиту гмизаваца зову људи из целе Србије када уоче змију. Најчешће су у питању смукови, а проналази их и у кућама, зидовима, подрумима, у веш машинама, аутомобилима. Владица након тога змију враћа у природно станиште. Ове сезоне је до сада имао 60 интервенција.
Коментари