Цунами који је тресао земљу девет дана

Како су показали подаци, мегацунами, џиновски талас, био је довољно значајан за прикупљање података са сеизмичких монитора. Феномен је забележен из сигнала који су путовали чак 5.000 километара широм света.

Шта су забележили инструменти?

Сеизмички мониторинг широм света регистровао је чудан сигнал који се понављао на сваких 90 секунди током девет дана, нестајући на начин који никада раније није виђен.

Исто се догодило месец дана касније. Накнадна анализа тих сигнала утврдила је да је узрок тог подрхтавања вероватно био џиновски мегацунами који се простирао правцем напред-назад, ударајући о стране фјордова на Гренланду – стварајући стојећи талас познат као сејш.

„Ова студија је пример како следећа генерација сателитских података може да реши феномене који су у прошлости остали мистерија. Моћи ћемо да добијемо нове увиде у океанске екстреме као што су цунамији, олујни удари и необични таласи. Да бисмо максимално искористили ове податке, мораћемо да иновирамо и наше знање о физици океана како бисмо интерпретирали наше нове резултате”, истакао је океански инжењер Томас Адкок са Универзитета Оксфорд у Великој Британији.

Према анализи сеизмичких података, окидач који је покренуо мегацунами било је топљење глечера које је изазвало два огромна клизишта, која су се сурвала у удаљени фјорд Диксон у Источном Гренланду. Настали таласи изазвали су снажне цунамије који су се, немајући куда да оду, данима кретали напред-назад, достижући распон висина од 7,4 до 8,8 метара.

Пошто је локација била удаљена, нико није имао прилику да види тај догађај, чак ни војни брод који је посетио фјорд три дана након почетка првог цунамија.

Човек има очи и на небу – сателити

Већина алтиметријских мерења није могла да забележи цунамије, јер резолуција није довољно висока и мерења се врше у великим временским интервалима.

Насина мисија лансирана 2022. године под називом сателит „Топографија површинских вода и океана” (SWOT) има инструмент који је у стању да мери ниво воде са великом прецизношћу.

Сателит је, стицајем околности, вршио мерења у интервалима током дана после оба догађаја. Зато су истраживачи у новој студији користили ове податке, прикупљене SWOT-овим Ka-опсег радарским интерферометром, да би саставили мапе надморске висине фјорда.

Њихови резултати су показали јасне и значајне варијације нивоа воде, која се подизала као стојећи талас од два метра који се кретао напред-назад преко фјорда.

Упоређивањем својих запажања са сеизмичким подацима, истраживачи су били у могућности да реконструишу карактеристике сваког таласа и еволуцију сваког догађаја, чак и за временске периоде које сателит није посматрао.

Успели су да искључе друга могућа објашњења за сеизмичке сигнале и потврде да су сејшеви одговорни. То је велики улог за знање будућности у овој области.

„Климатске промене доводе до нових, невиђених екстрема. Ови екстреми се најбрже мењају у удаљеним подручјима, попут Арктика, где је наша способност да их меримо физичким сензорима ограничена”, навео је инжењер Томас Монахан са Универзитета Оксфорд.

Студија показује како можемо да користимо следећу генерацију технологија за сателитско посматрање Земље. SWOT анализа мења правила игре за проучавање океанских процеса у регионима као што су фјордови у које су претходни сателити имали проблема да уђу.