„Чоколадна криза“ погоршана услед климатских промена, упозоравају истраживачи

Климатска криза и све мањи број дивљих животиња продубљују „чоколадну кризу“ у ЕУ, наводи се у извештају стручњака, при чему је какао један од шест кључних производа који долазе углавном из земаља осетљивих на еколошке претње.

Више од две трећине какаоа, кафе, соје, пиринча, пшенице и кукуруза који су увезени у ЕУ током 2023. године стигло је из земаља које нису добро припремљене за климатске промене, закључак је британских стручњака консултантске куће "Foresight Transitions".

За три намирнице – какао, пшеницу и кукуруз – две трећине увоза долази из земаља за чији се биодиверзитет сматра да „није нетакнут“, показала је анализа.

Истраживачи наводе да је штета у производњи хране узрокована климатском кризом погоршана пропадањем биодиверзитета услед чега су биљке на плантажама мање отпорне.

„Ово нису само апстрактне претње. Ствари се већ одвијају тако да је приметан негативан утицај на пословање и радна места, као и на доступност и цену хране за потрошаче, а биће још горе“, упозорила је водећа ауторка извештаја Камила Хислоп.

Истраживачи су Еуростатове податке о промету проучавали на основу два рангирања у области безбедности животне средине како би проценили ниво изложености за три основне намирнице и три критична инпута у прехрамбени систем ЕУ.

Користили су рангирање такозване климатске спремности по Глобалном Нотр Дам индексу адаптације, који комбинује осетљивост земље на штету услед климатских промена и приступ земље финансијској и институционалној подршци, као и ранг нетакнутости биодиверзитета на основу скале Музеја природне историје Уједињеног Краљевства, који упоређује тренутан обим дивљих врста са нивоима из прединдустријског друштва.

Открили су да већи део увоза поменутих намирница долази из земаља које су рангиране „ниско-средње” на климатској скали и „ниско-средње” или „средње” на скали биодиверзитета.

Индустрија чоколаде би требало да нађе начин да помогне произвођачима какаоа 

Неки прехрамбени производи су били посебно угрожени. На пример, ЕУ је увезла 90 одсто свог кукуруза из земаља са ниском и средњом климатском спремношћу и 67 одсто из земаља са средњим или ниским статусом биодиверзитета, наводи се у извештају.

Када је у питању какао, кључни састојак у индустрији чоколаде који Европа не узгаја сама, изложеност увозу била је 96,5 одсто на листи климатске спремности и 77 одсто на скали биодиверзитета, наводи се у извештају.

Индустрија се већ бори са порастом цена шећера, делом изазваним екстремним временским приликама и недостатком какаоа. Највећи део какаоа који Европа користи долази из западноафричких земаља које се суочавају са преклапајућим климатским ризицима и ризицима по биодиверзитет.

У извештају, који је наручила Европска фондација за климу, указује се на то да би велики произвођачи чоколаде требало да улажу у прилагођавање климатским променама и заштиту биодиверзитета у земљама које узгајају какао.

„Ово није чин алтруизма или одрживог финансирања, већ кључна вежба одрицања од ризика за ланце снабдевања. Омогућавање да произвођачи у њиховим ланцима снабдевања добијају фер цену за своје производе омогућило би им да улажу у отпорност сопствених плантажа“, написали су аутори.

Пол Беренс, истраживач специјализован за питања животне средине на Универзитету у Оксфорду и аутор уџбеника о храни и одрживости, који није био укључен у истраживање, оценио је да су налази осликали „изузетно забрињавајућу слику“ о томе колико је храна отпорна на климатске промене.

„Креатори политике воле да мисле о ЕУ као о месту где је храна сигурна јер производи доста сопствене хране. Али оно што овај извештај показује јесте да је ЕУ осетљива на ризике од климе и биодиверзитета у неким виталним ланцима снабдевања храном“, истакао је Беренс.

Извештај је открио да кафа, пиринач и соја спадају у мање ризичне уопште узев, али су уочена жаришта где треба бити забринут. Уганда, из које је у ЕУ стигло 10 одсто кафе током 2023, имала је ниску припремљеност за климатске промене и ниско-средњи ниво нетакнутог биодиверзитета, наводи се у извештају.

Џозеф Нканду, оснивач Националне уније агробизниса и пољопривредних предузећа за кафу у Уганди, позвао је на већи приступ међународном финансирању у вези са климом како би се помогло пољопривредницима да постану отпорнији у условима погоршања времена.

„Време у Уганди више не може да се предвиди. Топлотни таласи, продужени сушни периоди и несталне кише исушују наше грмове кафе и наносе штету производњу“, нагласио је Нканду.

Марко Спрингман, стручњак за одрживост хране са Универзитета у Оксфорду, који није био укључен у истраживање, рекао је да ће бити потребан прелазак на здравију и одрживију исхрану како би системи издржали климатске шокове.

„Око трећине житарица и у основи сва увезена соја се користе за исхрану животиња. Фокусирањем на повећање отпорности ланаца снабдевања пропуштамо поенту да све ово подржава управо производе који су у великој мери одговорни за оно од чега се покушавамо заштитити“, поручио је Спрингман.