Читај ми!

У Бечу се све врсте отпада виде као ресурси

Већ пола века 5. јун се обележава као Светски дан заштите животне средине са циљем подизања глобалне свести о еколошким проблемима. Док се у Србији комунални отпад одлаже на санитарне и дивље депоније, при чему загађује земљиште, ваздух, реке и подземне воде, у земљама ЕУ отпад се рециклира и користи као енергент и готово да више нема депонија. У Аустрији је већ две деценије забрањено одлагање комуналног отпада на депоније, а претварање отпада у енергију битан је део стратегије одрживог урбаног развоја.

Спалионица отпада Пфафенау, годишње сагори 250.000 тона отпада и производи струју за 25.000 домаћинстава и даљинско грејање за 50.000 домаћинстава у Бечу. Емисија штетних гасова је за 90 одсто испод законом прописаних граничних вредности.

„Пећ сагорева 32 тоне отпада на сат, на температури од најмање 850° Целзијуса, користећи топлоту из сагоревања да би произвела пару која покреће парну турбину и производи електричну и топлотну енергију. Од оног што остане после спаљивања, одваја се метал. Преостала шљака се меша са пепелом из процеса сагоревања, као и цементом, песком и водом да би се добио бетон од пепела од шљаке, који се одлаже на депонију“, објашњава Едвард Абарт из Постројења за претварање отпада у енергију Пфафенау.

Поред уклањања комуналног отпада и производње енергије раде и на подизању еколошке свести грађана.

„Ми овде организујемо посете за оне који су заинтересовани да се упознају са радом нашег постројења. Имамо организоване посете ученика, али и других посетилаца. Показујемо им и како функционише систем рециклаже у Бечу и уопште уАустрији. Како се третира отпад који се не рециклира и како се од њега добија енергија“, додаје Абарт.

Становник Евопске уније у просеку годишње произведе више од 500 килограма комуналног отпада. Половина тог отпада се рециклира, остатак се депонује и спаљује при чему се добија енергија.

„Европска унија поставља веома строга правила која се примењују у спаљивању отпада која имају за циљ заштиту здравља људи. За спаљивање отпада прописана су најстрожа правила у поређењу са другим индустријским секторима. У Аустрији се од осамдесетих и деведесетих година регулатива за управљање отпадом много променила и данас је спаљивање отпада веома прихваћен начин третирања различитих врста отпада“, истиче др Хелга Стоибер, експерт за инсенерацију отпада.

Током 60 година искуства у спаљивања отпада у Аустрији унапређене су технологије, тако да је данас у спалионици Пфафенау емисија штетних гасова за 90 одсто испод законом прописаних граничних вредности. У Бечу се све врсте отпада виде као ресурси.

У Европи постоји око 70 постројења за третман опасног отпада. Једно од њих је у Бечу где се спаљује и опасан отпад из Србије, зато што Србија још увек нема такво постројење, а од њега се добија енергија за струју и грејање.

Од људи који живе у Бечу се очекује да допринесу чистоћи града. Њихова свест о значају смањења, прикупљања и правилног збрињавања отпада, чистих улица и зеленила, свакако је допринела да аустријска престоница понесе титулу града у коме су најбољи услови за живот.

субота, 14. децембар 2024.
7° C

Коментари

Bravo
Шта је све (не)дозвољено да се једе када имате повишен холестерол
Krusevac
Преминуо новинар Драган Бабић
Omiljeni režiser
Луис Буњуел – редитељ који нам је показао да ово није најбољи од свих могућих светова
Posle toliko vremena..
Репер Диди најбогатији међу славнима, Ђоковић на 68. месту
Zdravlje
Редовно коришћење аспирина узрокује хиљаде смрти годишње