Читај ми!

Детектују инфразвук за лет дуг 10 пута до Месеца и назад – задивљујући албатроси

Животиње прелазе запањујуће удаљености када траже храну. Док ирваси и вукови прелазе импресивну километражу на копну, морске птице су без премца. Путују од Арктика до Антарктика и назад као део своје годишње миграције.

Детектују инфразвук за лет дуг 10 пута до Месеца и назад – задивљујући албатроси Детектују инфразвук за лет дуг 10 пута до Месеца и назад – задивљујући албатроси

Албатрос луталица (diomedea ekulans) током свог живота прелете километражу једнаку оној која би десет пута водила до Месеца и назад. Било је много истраживања о томе како морске птице бирају своје путање лета и проналазе храну. Чини се да користе свој вид или чуло мириса да би процениле локалне услове и одлучили се за пут.

Међутим, ови албатроси могу да пређу више од 10.000 километара у једном налету у потрази за храном, а ми не знамо много о томе како користе сигнале средњег и дугог домета из свог окружења да би одлучиле где да иду.

Међутим, по први пут, недавна студија дала је увид у то како птице као што су албатроси луталице могу користити звук да одреде какви су услови за путовање.

Како морске птице користе звук ниске фреквенције

Претходна истраживања су показала да морске птице, не само да траже информације о томе где да пронађу храну, већ и како да то ураде ефикасно.

Научници су открили да начин на који албатроси користе свој осећај за звук може бити пресудан.Студија је посматрала како ове птице реагују на тип звука веома ниске фреквенције који се зове инфразвук, а који може да путује хиљадама километара.

Иако је обично нечујан за људе, знамо да неке животиње могу чути инфразвук. Када се таласи сударају заједно или о обалу, они стварају фреквенцију инфразвука звану микробарум. Управо ту врсту инфразвука проучавала је нова студија.

Знамо да подручја са високом активношћу таласа могу бити повезана са локацијама где се риба налази у већем проју и при површини воде, па се лакше до ње долази.

Инфразвук би управо у том смислу, могао птицама да пружи информације о томе где се налазе те области, односно повољна места за исхрану.

Ефикасно тражење хране је посебно важно за велике врсте морских птица као што је албатрос луталица, који имају распон крила од 3,5 метара. Њихова величина значи да се ослањају на ветар, да би могли ефикасно да полете и лете, за разлику од мањих птица које машу крилима и до 400 пута у минуту.

С обзиром на то да знамо да албатроси зависе од ветра да би ефикасно летели, студија мог тима сугерише да би им инфразвук могао дати дугорочан знак где би могли бити оптимални услови за исхрану.

Мрежа сензора и ГПС подаци

Инфразвук се такође генерише када се таласи сударају са обалом, а знамо да многе приобалне морске птице користе обалу као место где бирају своје даље путовање до својих колонија за размножавање.

Дакле, инфразвук би могао да открије и локације статичних карактеристика као што су обале, дајући морским птицама важне информације на великим удаљеностима.

Упркос потенцијалу овог знака, односно сигнала за морске птице, објављен рад је, како кажу истраживачи, први доказ да морске птице могу да реагују на инфразвук, који се надгледа глобално преко мреже сензора које је инсталирала Организација за свеобухватну забрану нуклеарних тестова.

Овај систем је инсталиран за откривање нуклеарних тестова, али његов нуспродукт су огромне количине података које научници могу да користе. Истраживачи су комбиновали записе те организације са сопственим подацима ГПС праћења 89 албатроса да би упоредили кретање птица.

Наводе да им је тај метод омогућио да изолују податке који су показали како су ови албатроси заиста били у процесу доношења одлука о томе куда дае путовати, односно летети. Ово даље сугерише да би птице могле да користе инфразвук да пронађу храну или да штеде енергију коју користе на својим путовањима. Међутим, научници не можемо са сигурношћу да објасне зашто су бучније области боље за потврду својих налаза.

Као и код многих студија које тестирају хипотезу по први пут, студија овог тима поставља онолико питања колико и одговора. Ако морске птице реагују на инфразвук, морају бити у стању да га детектују и да знају одакле долази.

Лабораторијске студије су пронашле доказе да неке птице могу да чују инфразвук, али није било тестова на морским птицама.

Увођење албатроса луталице у лабораторију и стварање звучне коморе довољно велике за извођење експерименталних тестова изгледа мало вероватно у блиској будућности, али друге врсте морских птица могу да живе у заточеништву и истраживања би се могла фокусирати на њихово понашање.

Временске промене изазване климатским променама и штетни ефекти које оне имају на морске птице, као и на многе друге биљке и животиње, добро су документоване – што им отежава проналажење хране, на пример.

Како људи мењају океанска станишта, инфразвук може помоћи птицама да се прилагоде помажући им да пронађу храну, чак и када се залихе смањују.

Исто тако, људска активност, као што је стварање веће буке, могла би да „маскира” ову врсту суштинских информација, са штетним последицама по дивље животиње, упозоравају истраживачи.

У сваком случају, разумевање тога – како и зашто морске птице користе инфразвук помоћи ће научницима да схвате његову важност у климатској кризи и понашање морских птица у различитим околностима.

субота, 04. мај 2024.
12° C

Коментари

Istina
Зашто морамо да славимо Осми март
Re: Ministarka zdravlja????
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
Мајка
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
Rad s ljudima
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
'Ako smo pali, bili smo padu skloni.'
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво