Читај ми!

Да ли ће самит КОП 28 у Дубаију помоћи у борби против климатских промена

О извештајима о климатским променама представљеним на отварању Самита у Дубаију, више од 165 шефова држава и 70.000 делегата расправљаће наредне две недеље. За сада, једногласни су у позиву на већа улагања и убрзање реформи на том пољу. Која динамика је потребна и да ли већ озбиљно каснимо на том путу за Јутарњи програм говоре проф. др Ана Вуковић Вимић и проф. др Светлана Станишић.

Протеклих осам година било осам најтоплијих на глобалном нивоу, а година на измаку могла би да буде уписана као најтоплија до сада.

Температура виша од 23 степена Целзијуса коју смо на својој кожи осетили 1. децембра, односно повећане временске варијабилности, смена различитих временских услова јесте нешто што се очекује као последица климатских промена, наводи проф. др Ана Вуковић Вимић.

Да ли смо огуглали на климатске промене

На отварању самита КОП 28 британски краљ је рекао да толико можемо да огугламо на климатске промене да их нећемо ни примећивати, да ће нам бити у реду ако у току зиме буду високе температуре. Професорка Светлана Станишић напомиње да се не можемо навикнути јер се промене дешавају јако брзо.

„Јесте тачно да, како неки кажу и воле да верују, посебно западни политичари, да климатске промене имају своје природне циклусе. То јесте тачно. Међутим, човек их значајно убрзава. И убрзава их тиме што ископава угљеник у форми фосилних горива који је био имобилисан испод земље и убацује нови угљеник у атмосферу. Тако да промене се дешавају јако брзо. Ево ово топло децембарско јутро нам између осталих сведочи о томе и далеко од тога да ћемо ми тако да се навикнемо. Биће ту многих промена, почевши од екстремних временских услова до разних заразних болести, сезонских алергија које можемо очекивати и различити делови света ће различито да осете промене“, наглашава гошћа Јутарњег програма.

Све ће се за сада загрејати за око 1,1 степени брже него крајем 19. века. То ће нам донети повећање екстремних временских прилика – много јаче олује, много јаче топлотне таласе, много интензивније суше, напомиње професорка Вуковић Вимић.

„Најопасније је код нас тај пораст високих температура током лета. Нама се лето много брже загрева него остали периоди године. Имамо смену сада екстрема суша и интензивних падавина. Нама падавине су све мање умерене и мале падавине, него падају више у облику екстремних, јаких падавина. Просечна величина зрна града расте итд. Има ту много о томе да се прича“, додаје професорка.

Рок за смањење употребе фосилних горива је био јуче

На овогодишњем заседању КОП-а акцената је стављен на смањење употребе фосилних горива, а један део светских лидера се сложио са тим. Међутим, како напомиње професорка Станишић, рок за ово смањење „је био јуче“. И како је генерални секретар Уједињених нација, Антонио Гутерес, навео, ера глобалног загревања је завршена и да сада следи ера глобалног кључања.

„Што се тиче политичара, искрено не верујем да ће ту доћи до великих промена, све док постоји и последња банка која може да се заради од фосилних горива, док се не исцрпе те резерве. Зато што једноставно не иде им у рачун“, додаје Станишићева.

Самит КОП 28 у Дубају

КОП је скраћеница за „конференцију страна“ и односи се на потписнице Оквирне конвенције Уједињених нација о климатским променама, коју је 1992. године потписало 150 влада. КОП 28 у Дубаију је годишњи самит представника држава који траже најбоље стратегије за решавање климатске кризе.

Пошто се очекује да ће 2023. бити најтоплија година, стручњаци упозоравају да планета достиже преломну тачку, одакле почиње неповратна штета. Циљеви из Париског споразума о клими, из 2015. године, споро се реализују. Према најновијем извештају Уједињених нација, уколико се настави са садашњом политиком, загревање би до краја века могло да достигне три степена Целзијуса у односу на прединдустријски период, а то би могло да уништи светску популацију.

Очекује се да ће државе на овој конференцији у Дубаију прихватити плана за убрзани прелазак са фосилних горива, а кључна дебата је суштинске и терминолошке природе, да ли ће коначни споразум садржати формулацију „постепено“ укидање фосилних горива или „фазно укидање“.

Иако се сумња да ће Кина прихватити постепено укидање фосилних горива, ова земља је спремна да заједно са Сједињеним Америчким Државама настави да улаже напоре да се глобално утроструче капацитети обновљиве енегије до 2030. године како би се убрзала замена угља, нафте и гаса.

Зато је планирано да конференција у Дубаију дефинише постојеће стање, односно да се процени шта је урађено од 2015. године, како би се пораст глобалне температуре задржао испод 1,5 степени. Загревање је, тврде стручњаци, већ достигло 1,2 степена, а глобалне емисије расту. За сада је извесно да би могао да се постигне договор о смањењу емисије метана, гаса који има 80 пута већу снагу загревања од угљен диоксида.

Домаћини ове конференције су Уједињени Арапски Емирати, али они су и пети највећи произвођач нафте у свету. Председавајући је султан Ахмед Ал-Џабер, који је истовремено и шеф државне нафтне компаније и компаније за обновљиву енергију Емирата, а у томе Мајкл Џејкобс професор на Универзитету у Шефилду, види контрадикторност. Да ли су Емирати чувари процеса Уједињених нација чији је циљ смањење глобалне емисије, или на овом скупу покушавају да постигну споредне трговинске договоре, који ће повећати глобалну емисију.

Свака земља мора да се сложи са текстом завршног документа Конференције, што ће, по искуству, бити веома тешко.

Нико се неће одрећи прихода од фосилних горива

Професорка Светлана Станишић наглашава да је проблем у томе што су фосилна горива везана за моћ и профит у свету. На пример, 40 одсто буџета Русије долази од природног гаса, тако да је врло мало вероватно да ће неко први тога да се одрекне.

„Интересантно је, на пример, да је држава Калифорнија у септембру тужила пет великих нафтних компанија, зато што су у претходних година доводиле у заблуду своје грађане и говориле о томе да сагоревање фосилних горива не утиче на животну средину и здравље људи. И они траже огромну одштету, тако да делује да неки еколошки активисти и освешћени грађани су више заинтересовани за ову тему него политички представници и званичници државе“, сматра гошћа Јутарњег програм.

Готово сви који су били присутни на отварању самита, сагласили су се да су потребна већа улагања у фонд, а Уједињени Арапски Емирати су најавили 30 милијарди долара како би учествовали у борби против климатских промена.

„Једнократна улагања никад нису довољна. Потребно је да се систем покрене и да се улагања наставе како би механизам функционисао у будућности. Кључни разлог за одржавање тог састанка је тај што се ту налазе могућности за улагања у енергетску транзицију која треба да се деси и без климатских промена, с обзиром на смањење тих ресурса које трошимо, а који ће бити све мање доступни у будућности. Они који имају новац могу највише да уложе и допринесу“, напомиње проф. др Ана Вуковић Вимић.

Ниједна нагла промена није добра јер би дестабилизовала тржиште, додаје професорка. Требало би да постоји добар економски план за улагања, како би компаније са највише новца почеле да улажу у обновљиве изворе енергије који имају знатно ниже емисије угљен-диоксида првенствено.

На самиту је поменут и метан који се задржава у атмосфери око једне деценије и може да се депонује, што значи да ће дати бржи ефекат у ублажавању климатских промена. С друге стране, велики напори се улажу да се смањи емисија угљен-диоксида, јер се он стотинама година задржава у атмосфери. Све што убацимо, резултате ћемо видети много далеко у будућности, посебно генерације које ће нас наследити, наглашава Вуковић Вимић.

Какве резултате постиже Србија у енергетској транзицији

Председник Србије јуче је најавио нова и велика улагања у зелену енергију која треба да буду упетостучена.

„Постоје труд и научне заједнице и људи који раде на томе, посебно у министарствима где се креирају политике у вези са тим, али док се коцкице не сложе, напредак је спор због недостатка новца за директна улагања. Транзиција би требало да буде већ видљива, али то није случај“, додаје професорка.

Податак да је од 2000. до 2020. године штета проузрокована климатским променама, односно екстремним условима попут поплава и суша, износила готово седам милијарди евра зато не изненађује.

„Међутим, док природно не нестану резерве фосилних горива, нажалост, нећемо прећи на обновљиве изворе енергије. Њихов проблем је и тај што су ти извори интермитентни. На пример, Сунце преко дана сија и имамо енергије, али ноћу немамо. Затим варијације у снази ветра су такође проблематичне за читав енергетски систем“, напомиње проф. др Светлана Станишић.

понедељак, 26. фебруар 2024.
12° C

Коментари

Re: Ministarka zdravlja????
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
Мајка
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
Rad s ljudima
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
'Ako smo pali, bili smo padu skloni.'
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
Ministarka zdravlja????
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво