Читај ми!

Давимо се у пластици – потребна боље управљање отпадом и забрана једнократне пластике

Од 2000. године, количина пластичног отпада на планети је удвостручена. До 2040. загађење пластиком би се могло утростручити. То показују подаци Светске организације за природу, која је покренула глобалну петицију за успостављање делотворног и правно обавезујућег споразума, како би се забранили непотребни високоризични пластични производи.

Без пластике се више не може. Само је важно како се користи, и где завршава после употребе.

Србија преради 300.000 тона пластике годишње и око 750.000 тона пластике увезе. Од тога је једна трећина амбалажа. Индустрија пластике у Србији је велика, има преко 900 фирми без предузетника и извезе 1,5 милијарди евра годишње.

Пластични отпад завршава у природи, рекама, на дивљим депонијама. У Србији се рециклира око 10 одсто пластичног отпада.

„Решење за смањење употребу једнократне пластике, а и пластичне амбалаже видимо у едукацији становништва и улагању у прво разврставање и селекцију отпада у домаћинствима и то ће онда поспешити и већи степен рециклаже“, наводи Мирјана Балог Кормањош из Удружења за хемијску, гумарску и индустрију неметала ПКС.

Сваке године у свету се произведе око 400 милиона тона пластичних производа. Процењује се да између осам и 10 милиона тона заврши у океану.

„Неопходна је забрана једнократне пластике из два разлога због тога што ми као људи не умемо да управљамо том једнократном пластиком на начин на који би требало, тако да она не угрожава животну средину и животе свих живих бића укључујући и нас саме и због тога што морамо да ограничимо њену производњу и то како се та пластика враћа земљама у развоју, односно земљама са ниским и средњим приходима које су најмање криве за њену производњу и употребу“, истиче Александра Угарковић из Светског фонда за природу „Адриа“.

Половину пластичног отпада чине предмети од пластике за једнократну употребу без којих се може и због тога су у 120 земаља забрањени.

Уколико се не промени начин на који се пластика производи, користи и баца, у океанима ће до средине века бити више пластике него рибе, што би како се процењује, донело и финансијски губитак од око сто милијарди долара годишње.

среда, 24. јул 2024.
28° C

Коментари

Dobar tekst, ali..
Избор за Мис Србије на Тргу републике – женско тело на јавном кантару
Zelja za lepotom
Избор за Мис Србије на Тргу републике – женско тело на јавном кантару
Bravo
Избор за Мис Србије на Тргу републике – женско тело на јавном кантару
Miss
Избор за Мис Србије на Тргу републике – женско тело на јавном кантару
Treba li zabraniti lepotu?
Избор за Мис Србије на Тргу републике – женско тело на јавном кантару