Читај ми!

Вински летопис Србије – које сорте грожђа смо гајили у нашим виноградима и какво вино смо пили

У Галерији науке и технике Српске академије наука и уметности отвара се изложба „Вински летопис Србије“ на којој ће посетиоци моћи да сазнају више детаља о винској култури кроз векове у нашој земљи, потенцијалима модерног виноградарства и винарства, а моћи ће и да виде резултате савремених геномских истраживања о старим аутохтоним сортама грожђа. Више о изложби за РТС говоре проф. др Жељко Томановић и др Мирослав Николић.

Професор Биолошког факултета Универзитета у Београду и дописни члан САНУ, др Жељко Томановић, наглашава да на нашим просторима постоји дуга традиција виноградарства и винарства, дуга више од 2.000 година, која је последњих година доживела праву ренесансу.

С друге стране, те историјске чињенице многе су мање познате, бар по речима наших колега историчара. Када имамо те две ствари, онда је то био један од мотива, а такође и истраживања која су спроведена. Ауторски тим ове изложбе учествовао је у пројекту валоризација генетских ресурса винове лозе на територији Србије и хтели смо да повежемо та најновија технолошка истраживања, генетичка истраживања са тим историјским чињеницама и да укључимо у тај један историјски контекст. Колико смо у томе успели, то ће посетиоци да кажу“, додаје проф. Томановић.

Рад на овом пројекту је трајао годину дана, а у ауторском тиму је био велики број истраживча, историчара, агронома, биолога, новинара уз подршку различитих музеја, Министарсва културе, појединаца, винара.

Винарство и виноградарство је одувек била значајна привредна грана и имало је значајну улогу током историје, напомиње професор Томановић. На изложби ће у каталогу бити представљени текстови које су урадили сарадници на овом пројекту, који говоре о значају виноградарства у српској средњовековној уметности, у обичајима, у верским обредима, у законима.

Савремено виноградарство

Др Мирослав Николић, научни саветник Института за мултидисциплинарне истраживања, као инжењер виноградарства, биљни физиолог са породичном традицијом у виноградарству из неготинског краја, у својим истраживањима и раду бави се различитим проблемима на које винари наилазе. Наглашава да се виноградарство у Србији рапидно развија последњих 10-20 година, нажалост још увек постоји отпор променама.

Традиционално, увек је српски сељак био против новог. Он је желео да ради како раде његови стари. Међутим, данас да, млађи људи су заинтересовани, контактирају нас, па многи се и школују у иностранству, у Француској, Италији и слично“, додаје гост Јутарњег програма.

Кад је реч о нашим аутохтоним сортама, оне су дуго биле запостављане, додаје др Николић. Потребно је да се вратимо у период пре филоксерне кризе, када на наше подручје стижу међународне сорте и полако потискују домаће, посебно после Другог светског рата.

„Те наше сорте нису давале жељени квалитет, односно нису гајене на начин да испоље свој пун квалитет, тако да су просто биле запостављене, неке су скоро ишчезле. Од увезених сорти опет нисмо добили ништа јер је у том периоду акценат био на индустријском вину, на великим количинама вина. Тек се последњих двадесетак година иде на квалитет и мења се винска култура у Србији. Раније у ресторану сте добијали обичне чаше за воду, да се послужи вино за шпицер. Данас ту већ постоје разне нијансе у чашама, које вино иде у коју чашу итд. Један озбиљан концепт“, истиче Николић.

На изложби ће се наћи и Хербаријум Андреја Волног

Андреј Волни је био задужен за образовање Аустро-Угарској и он је наложио да се формира један хербаријум од свих сорти гајених на Фрушкој гори између 1812. и 1824. године. Постоји преко 120 хербарских примерака. Професор Томановић наглашава да је то културно-историјски споменик, али и генетички ресурс такође.

Већ имамо евиденцију шта се тада гајило пре 200 година. Иведена је ДНК и урађена је генетичка анализа највећег дела хербаријума и потврђено је да је већина тих сорти нестала после филоксерне кризе. Преко 40 не постоје у базама, вероватно су, нажалост, нестале. Преко 20 су регионалне сорте, мађарске, аустријске, румунске, али има и сорти, рецимо сланкаменка је утврђено да је гајена, скадарка, што показује традицију дугу више од 200 година“, напомиње професор.

Интересовање научне и културне јавности за тај хербаријум је велико и он ће бити приказан у дигиталној форми. Посетиоци изложбе ће моћи да погледају листове неких репрезентативних примерака, а читав хербаријум ће бити доступан у дигиталној форми.

четвртак, 22. фебруар 2024.
10° C

Коментари

Rad s ljudima
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
'Ako smo pali, bili smo padu skloni.'
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
Ministarka zdravlja????
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
Браво, доста је безобразлука
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
medicinsko nasilje
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво