Читај ми!

Могу ли филм и позориште да утичу на подизање еколошке свести

На који начин култура, уметност, креативне индустрије, а посебно филм и позориште, могу да допринесу подизању еколошке свести и зеленој транзицији – тема је дводневне међународне конференције, у организацији Факултета драмских уметности у Београду, платформе Грин Арт Инкубатор и УНДП Србија.

Колика је моћ филма у подизању еколошке свести показује филм Ерин Брокович, о борби једне жене против компаније одговорне за загађење воде, за који је Џулија Робертс освојила Оскара.

„Филм је изашао 2.000. и у првих 30 дана од пуштања филма, добили смо 100.000 имејлова, из 126 земаља и делова света, и сви су се тицали проблема са водом“, наглашава Ерин Брокович, еколошка активисткиња.

С друге стране, моћ филма искористила је и дуванска индустрија која је давала милионе долара холивудским глумцима да промовишу цигарете, што је касније постао клише, па су редитељи наставили да их промовишу и бесплатно, не размишљајући о томе да годишње више од пет милиона људи у свету умре од последица употребе дувана.

„Доказано је да гледање филмова и серија које садрже призоре пушења утиче на жељу за започињање пушења. Постоји студија која говори о томе ако је млад човек изложен око 500 кадрова који садрже сцене пушења да се вероватноћа да ће почети да пуше у следеће две годне повећава за 30 посто“, наглашава неуропсихијатар др Снежана Алчаз.

Зато је важна едукација због чега је битно да тема зелене транзиције у култури буде све је присутнија.

„Мислим да је потребно доста више да се уложи, да се ради у адекватном уметничком приказу зелених тема. Мислим да су млади за то јако заинтересовани“, сматра Илија Стојковић, студент Факултета драмских уметности

„Заправо сваки сегмент друштва, свака индустрија, сваки сектор треба да дâ свој доприности у остварењу зелене агенде, па и између осталих и културе и уметност“, наглашава Тијана Мићановић, мастер студент Факултета драмских уметности.

„И култура и уметност са једне стране има обавезу да едукује и промовише наративе у погледу еколошке одрживости, али са друге стране и да укључи зелене принципе у процедуре рада“, истиче проф. Јована Караулић, продекан на Факултету драмских уметности.

Медији су све значајнији посредник између науке и јавности како би се разумеле климатске промене.

„Медији могу да нам помогну како да те компликоване информације преведемо у неки облик који се на много лакши начин и дистрибуира и усвојају и омогућавају нам да имамо тренутак када добијемо прилику да објаснимо оно што у ствари знамо“, додаје климатолог проф. др Владимир Ђурђевић са Физичког факултета Универзитета у Београду.

„Значајан аспект јесте како обезбедити да се тај сектор културе и креативних индустрија у кратком року који нам је дат до 2050. године да се трансформише и озелени“, напомиње Радован Никчевић, менаџер пројекта ЕУ за зелену агенду у Србији.

Тема зелене транзиције у култури и прелазак на еколошки одрживе моделе уметничке продукције су све присутнији и све су чешћи услови и за приступ фондовима за финансирање филмова да пројекат буде еколошки одржив.

понедељак, 17. јун 2024.
27° C

Коментари

Nena
Мамурлук – како преживети дан после
Cigarete
Шта ми се догађа с организмом кад престанем да пушим?
Decija evrovizija
Дечја песма Евровизије
ablacija
Шта је превенција за изненадне болести
Gdjj
Комшије