Орлови крсташи – импозантне птице које морамо чувати као „мало воде на длану"

Од тренутка када је изгледало да ће орлови крсташи да нестану са наших простора, Друштво за заштиту и проучавање птица Србије почело је рад на међународном пројекту са партнерима из још четири европске државе.

Даноноћно чување тада јединог гнезда омогућило је преживљавање младунаца и крсташи су добили шансу за опстанак.

„У Србији смо овим пројектом показали да угрожене врсте можемо чувати на врло посвећен начин. Пре шест година, наше колеге, волонтери и чланови су даноноћно били уз последњи пар крсташа са севера Баната Бору и Ержику, и ми смо се трудили да уклонимо све негативне утицаје човека у том периоду за ове крупне птице које су на узнемиравање изузетно осетљиве", рекао је Слободан Кнежевић из Друштва за заштиту и проучавање птица Србије.

Чланови Удружења су зато о томе информисали локално становништво, како би се обратила додатна пажња, а још један од проблема је и криволов. Поред људског фактора, негативно на крсташе утичу и- лоши временски услови.

„Олуја је била малтене пред излегање младунаца, и били смо у ситуацији да направимо вештачко дрво и гнездо док родитељи нису прихватили младунце и извели их из гнезда", додао је Кнежевић.

Банат као дом бројним угроженим врстама

Велики труд у заштити крсташа ове године допринео је да се излегне пет младунаца.

У пролеће 2020. су два нова орловска пара почела да се гнезде на северу Баната, затим у зиму и пролеће 2022. у средњем Банату још два пара крсташа направила су гнезда, чиме је популација нарасла на пет парова. Банат је познат по биодиверзитету и дом је бројним угроженим врстама.

„Треба да нас охрабри да када се јединке упаре, доста су везане за територију и кад пронађу партнера по правилу се ту враћају, па се надамо да ће и та два пара почети са гнежђењем", објашњава Кнежевић.

Гнезда крсташа захтевају јако и велико дрвеће

Ове импозантне птице, иначе, захтевају специфичне услове за успешно извођење потомства, попут високог, чврстог дрвећа на којима праве масивна гнезда, довољне количине доступног плена, као и одсуство загађења и узнемиравања.

Занимљиво је о што када младунци крсташа - напусте гнездо, треба да прође пет година како би постали полно зрели, што је додатни проблем, уз намерно тровање животиња, а орлови крсташи су прве жртве забрањених људских активности, најпре тбог тровања неких других животиња.

Ове грабљициве настањују равничарске пределе и побрђа, и воле храст лужњак јер су им гнезда веома тешка, па је потребна стабилна база да гнезда не би пала.

Праћење уз сателитску технологију 

„Ми смо у претходних шест година постављали вештачке металне потпоре које треба да осигурају да ако крсташи ту направе гнездо, да то не падне и то помаже. Наши истраживачи и заштитари се труде да се те платформе поставе на чврсте гране, да гнездо не падне ни у случају јаке олује. Таквог дрвећа које може да подржи гнездо орла крсташа је у Војводини све мање. Садили смо нове лужњаке, али док стасају - треба да прође доста година", рекао је и апеловао да становнике Србије са, ако знају за велико и стабилно дрвеће - треба да га сачувају, попут записа.

Од прошле године кретања два млада крсташа, Миме и Михајла, прате се уз помоћ савремене сателитске технологије. Орлови добијају и металне и пластичне орнитолошке прстенове како би се знало њихово порекло и старост.

Уколико се детектује да нема кретања, тако се може спасити живот угроженој животињи.