Игре жеђи: Воде све мање, потреба све већа

Вода је вредна роба, одувек. Али конкуренција за њу никад није била већа. На планети је осам милијарди људи, индустрија и пољопривреда требају енормне количине воде, а климатске промене пореметиле су ритам кишних и сушнијих периода.

Још 2018. је студија коју је поручила Европска комисија показала да би око великих река могло чак да дође до озбиљних конфликата због воде: Нил, Еуфрат, Тигар, Ганг, Брамапутра, Инд, Колорадо.

Када редимо Етиопија гради брану у горњем току Нила, Судан и Египат се плаше за своју жилу куцавицу. Слично се у Ираку плаше турске бране на Тигру.

Али, и у водом богатој Европи суше доводе до бојазни. Ниво Дунава је претходних дана и у Србији био забрињавајућ и ометао је нормално функционисање енергетике. Немачка до сада није бринула да би због воде могло бити сукоба, али сада се и то мења.

Борба села и града

У сеоцету Лајзел на рубу националног парка Хунсрик-Хохвалд мештани су узнемирени јер два произвођача минералне воде желе да пробију нове изворе и прошире производњу. Локалци се боје да ће тако остати без пијаће воде.

„Да ли је проширење узимања воде усред националног парка уопште легално?“, пита се биолог Холгер Шинглер, стручњак за воду.

У овом случају су макар пробне бушотине биле легалне јер су одобрене 2015. године - пре него што је област на западу Немачке постала национални парк. Шиндлер па посматра како се годинама смањује ниво подземних вода. Зато очекује да се конфликти заоштре и у Немачкој.

Судови око тог имају све више посла. Рецимо, комунално предузеће „Хамбург вода“ тужи суседни округ Линебург јер су онде забранили да се са њихових извора све више воде узима за милионску метрополу Хамбург.

Судар пасивних крајева и урбаних центара дешава се у Хесену, где град Франкфурт из јужне области Рид узима по 44 милиона кубних метара воде годишње. Због тога је опао ниво подземних вода – а то је имало страшан удар на шуме.

„Шуме у густо насељеним деловима око Рајне и Мајне су заправо жаришта одумирања шума у централној Европи“, утврдио је Универзитет у Гетингену у једној студији још 2013. године. Разлог – повећана потрошња воде.

„Имамо деценијску конкуренцију за воду између града Франкфурта и околине“, каже Дитер Борхарт који истражује водене ресурсе. Понекад због исушености тло попушта. „Онда се оштете зграде па избијају велики поступци свађе око тога ко је крив за штету.“

Биће још горе, ако се нешто не предузме

Индустрија је посебно жедна. Процењује се да ће „Теслина“ дивовска фабрика јужно од Берлина требати најмање 1,4 милиона кубика воде годишње.

У том региону је воде тако мало да уз нове прикључке за воду долази ограничење потрошње. Само 105 литара по глави дневно – сада је просечна потрошња 175 литара по глави.

Један од највећих потрошача је енергетска гигант РWЕ који троши 500 милиона кубних метара воде годишње у рудницима угља и производњи струје.

Један од проблема је што надлежни издају дозволе за коришћење воде на дуге периоде, понекад деценије, а многе дозволе потичу из времена кад се о климатским променама није озбиљно причало.

Мартина Рашке из организације за заштиту природе БУНД каже за ДW да надлежни у локалним самоуправама, који издају дозволе за прикључак на воду, често немају појма колико воде њихови извори уопште имају. То је, тврди, показала њихова анкета у 13 градова на западу Немачке.

Савезно министарство животне средине ради на националној стратегији за употребу вода која би, како стоји у првом нацрту, требао да се спроведе између 2030. и 2050. године.

Конфликти око воде би могли да се заоштре посебно за тридесетак година, каже Борхарт. „Зато морамо на време да се припремимо.“