Најављено највеће улагање у „чисте технологије" у историји САД

За обновљиве изворе енергије, чисте технологије, заштиту природе и субвенције за грађане у Америци биће уложено 375 милијарди долара у наредној деценији.

„Време је да се крене напред са најхрабријим пакетом чисте енергије у америчкој историји. Да смањимо загађење, обновимо наше обале, заштитимо наше шуме и пружимо нашој деци и унуцима планету коју заслужују", рекао је Чак Шумер, лидер већине у Сенату САД.

План је смањење емисије штетних гасова за 40 процената до 2030. Због тога се уводе субвенције за куповину електричних возила, за изградњу соларних електрана, инсталацију батерија за складиштење енергије и уградњу топлотних пумпи.

„Ово све је битно не само зато што је Америка један од највећих светских емитера зато што ће ово њима помоћи да доста смањи своје емисије CO2 већ и зато што оволико улагање у чисте технологије и поготово на тај период 10 година што значи једну сигурност за инвеститоре и за приватни капитал, значи да ћемо имати и огромну колчину инвестиција са свих страна у те технологије, што ће онда доћи до њих довести до њиховог појефтињења", каже Немања Миловић из организације Клима 101.

Од 1990. глобална емисија CO2 порасла је за 60 одсто. Сваке године изгори све више шума, а процењује се да се у пожарима ослобађају исте количине штетних гасова као и у индустрији.

„Kлиматске промене а са собом вуку одређене повратне спреге и на тај начин, прво што климатске промене негативно утичу на шумске екосистеме који ће смањити на пример фотосинтезу, а самим тим и апсорпцију угљендиоксида из атмосфере, тиме можемо убрзати још додатно појаву климатских промена а онда самим тим поново и убрзати тај негативан утицај на шумске екосистеме. Такође океани у том површинском слоју имају способност да апсорбују угљен-диоксид, али то није неограничено, дакле и они због свог неког природног капацитета не могу тај угљен-диоксид у неограниченој мери да апсорбују из атмосфере и долази и до њиховог загревања и повећања киселости океана и већег задржавања CO2 у атмосфери", објаснила је Тијана Јаковљевић са Географског факултета.

Kлиматски споразуми нису много допринели смањењу емисије гасова са ефектом стаклене баште, али очекује се да директне инвестиције хоће.

Kлиматско финансирање укључује 60 милијарди долара за производњу ветротурбина и соларних панела, као и 30 милијарди долара пореског кредита за нове пројекте обновљивих извора како би се смањила зависност индустрије од фосилних горива.

„Kада сагоревамо фосилна горива угљен-диоксид се ослобађа у атмосферу и улагање у ове чисте технологије довешће да оне буду јефтиније од фосилних горива, тако да више људи не морају да улазу у заштиту животне средине зато што им је стало до тога, него ће то свима то бити економски исплативо. Цена струје може да буде доста стабилнија када зависи само од обновљивих извора енергије", додао је Миловић.

Финансијску подршку ће добити и смањење емисија из пољопривреде, очување шума и декарбонизација авио-саобраћаја.

И у Србији ће, по анализи Фискалног савета, улагање у животну средину дугорочно бити најисплативија инвестиција, а неулагање би нас највише коштало.