Свако од нас и у граду може имати своју башту

Идеју урбане пољопривреде већ неколико година развија Удружење „Еконаут", а све је почело од београдског Фестивала цвећа.

„Ту смо схватили да Београд нема нешто што имају Берлин, Лондон, Париз, неки градови у Холандији, па и у Шведској. Већ стотинак година тамо постоје баштенске заједнице, које се грађанима нуде као нека врста комуналне услуге. То значи да они могу да дођу у општину и затраже своју привремену башту на одређени рок. Реч је о малим парцелама од педесетак квадратних метара. На њима могу да гаје шта желе, углавном једногодишње и двогодишње културе, а закуп је симболичан“, објашњава Сабина Керић, у разговору за Магазин на Првом Радио Београда 1.

Удружење „Еконаут“, чији је она оснивач, већ неколико година едукује и информише грађане како могу и сами допринети озелењавању животне средине, што је изузетно битно у доба климатске кризе, неконтролисане урбанизације и све већег загађења. Судећи по пријавама за предавања и радионице, интересовање је изузетно велико.

У реализацији овог пројекта од помоћи је било истраживање које је обавио Шумарски факултет о томе колика се површина у Београду користи као неформална градска башта. Реч је о стотинак хектара које су грађани самостално заузели, углавном на подручју Новог Београда, Кошутњака, Бањице, Жаркова, Земуна, Борче, Миријева…

Заузимање слободног земљишта почело је већ после Другог светског рата. То је, пре свега, било условљено индустријализацијом која је покренула људе из села ка градовима. У том смислу код нас постоји дуга традиција „баштенских заједница”, напомиње гошћа Радио Београда.

„Такве заједнице углавном немају основну инфраструктуру, систем управљања, нити било каква писана правила. Зато их треба легализовати и то је оно за шта се 'Еконаут' залаже у контактима са градском Скупштином, Урбанистичким заводом и другим институцијама. Најважније је дефинисати имовинско-правне односе како би се знало коме земља припада, коме се додељује и у којим деловима града се такве парцеле плански могу користити“, напомиње Керићева.

Прва формална баштенска заједница – Башталиште, формирана је још 2013. године и налази се у Сланцима. Ту може свако да дође и у договору са другим члановима, узме парче парцеле и одржава је кроз целу сезону. То је пример како треба да изгледа концепт баштенске заједнице, али је за сад то само једна приватна иницијатива.

Гошћа Магазина на Првом напомиње да у последње време имају бољу сарадњу са Канцеларијом градског архитекте, а резултат је ангажовање Урбанистичког завода на изради студије која би утврдила где на територији града такве заједнице могу да се формирају.

Корист од оваквог концепта је вишеструка. На тај начин доводи се део природе у град, доприноси прилагођавању климатским променама, едукују млади о природним процесима са којима нису имали додира…

Посебан значај је у развијању друштвених веза међу људима који живе у том крају. Они се упознају, помажу се међусобно и развијају неке нове локалне иницијативе, закључује Сабина Керић из Удружења „Еконаут“.