Читај ми!

Спаси планету – подржи рециклажу

Осамнаести март је Дан рециклаже. Обележава се како би се подигла свест о значају рециклаже у очувању будућности Планете и смањењу загађења. Рециклажом штедимо природне ресурсе и енергију и штитимо животну средину. Иако све то знамо, Србија томе није довољно посвећена. Уместо да се поново користи, отпад се баца на депоније и у природу и загађује животну средину. Због тога годишње губимо око сто милиона евра.

У Србији се годишње произведе 12.000.000 тона отпада, од којег се десет милиона не третира и загађује животну средину. Не постоји ефикасан систем селекције и сакупљања па се отпад увози.

„Ми увозимо преко 30.000 тона отпада из Словеније, Аустрије и Мађарске, а то је отпад из примарне селекције. Он је далеко квалитетнији него наша сировина која се налази у подземним контејнерима и на депонијама. Наша рециклажна индустрија може у овом тренутку да преради свега 15.000 тона пластичног отпада иако су потребе привреде у Србији у овом тренутку преко 40.000 тона – скоро три пута више", истакао је Синиша Митровић из ПКС.

Рециклажом се годишње у свету уштеди 700.000.000 тона у емисији угљен-диоксида (CO₂). Највећи проценат рециклаже у свету има Јапан, са 95 одсто, док се у Европи рециклира нешто више од половине отпада.

"Кад причамо о укупним количинама отпада у Србији, укључујући рударско-индустријски отпад, ми заправо говоримо о шездесет милиона тона отпада годишње, а онда је стопа рециклаже на нивоу промила. Међутим, најчешће сагледаваммо комунални отпад, оно што грађани пошаљу на депоније и ми смо тренутно на неких 4 одсто реалне рециклаже комуналног отпада", рекла је  Кристина Цвејанов ("Грин Луп").

Баци се чак 900.000 тона хране која се на депонијама претвара у метан који и изазива пожаре, па сагоревањем свега што је на депонијама долази до великог загађења. Рециклажом пластике, папира, картона, лименки штеди се енергија и природни ресурси и спречава да тај отпад загађује природу.

Рециклажу бисмо најлакше побољшали увођењем депозитног система за амбалажу који може да обухвати различита паковања – ПЕТ, стаклене боце, лименке, тетрапак, па чак и боце за шампоне. У свим државама ЕУ где је овај систем уведен рециклира се и преко 90 одсто", истакла је Кристина Цвејанов.

Иако је ресорно министарство још пре две године најавило увођење депозитног система на то се још чека.

"Ако говоримо о самим грађанима, ја бих на прво место ставила превенцију – да се потрудимо да наше потрошачке навике изменимо, да се информишемо о производима које купујемо, да се информишемо да ли је амбалажа рециклабилна", напоменула је Милица Лукић ("За мање смећа и више среће").

Производња пластике повећана је двадесет пута од 1950. године, а пластични отпад је преплавио реке и океане. Због тога се овог месеца 175 земаља на заседању скупштине Уједињених нација за животну средину у кенијском граду Најробију сагласило да оконча загађење пластиком на глобалном нивоу. Како је најављено, правно обавезујући документ требало би да буде израђен до 2024. године.

понедељак, 29. јун 2026.

Коментари

Da, ali...
Како преживети прва три дана катастрофе у Србији, и за шта нас припрема ЕУ
Dvojnik mog oca
Вероватно свако од нас има свог двојника са којим дели и сличну ДНК
Nemogućnost tusiranja
Не туширате се сваког дана – не стидите се, то је здраво
Cestitke za uspeh
Да ли сте знали да се најбоље грамофонске ручице производе у Србији
Re: Eh...
Лесковачка спржа – производ са заштићеним географским пореклом