Биткоин – уништитељ животне средине, троши струје као цела Аргентина

За нешто више од деценије постојања, биткоин је прошао пут од технологије на ивици, популарне само код криптографа, па све до деветог ресурса по вредности на свету, преноси Индипендент.

Драматичан успон криптовалута створио је милионере, поново дефинисао новац и покренуо индустрију вредну више милијарди долара инспирисану њиховом револуционарном децентрализованом технологијом.

Ипак, донео је и неке нежељене ефекте.

Снага која је потребна за функционисање основне мреже биткоина, сада захтева готово исто онолико енергије колико је потребно целој Аргентини. То изазива бројне критике због утицаја на животну средину.

Анализа Универзитета Кембриџ сугерише да биткоин годишње користи више од 121 терават час, што би га да је сврстало међу 30 највећих потрошача електричне енергије на планети.

Потреба за енергијом додатно је повећана последњиг месеци због рекордне вредности биткоина, која је током марта порасла са испод 5.000 америчких долара на близу 50.000 долара.

Енергетска неефикасност биткоина 

Забринутост због потрошње енергије постоји од самих почетака ове криптовалуте. Криптопионир Хал Фини, још 27. јануара 2009. године, твитовао је о потреби да се смањи емисија угљендиоксида која има везе са криптовалуто. То је било само две недеље након што је Фини сведочио првој трансакцији у биткоинима.

Количина енергије коју мрежа биткоина троши није попримила озбиљан значај све до 2017. године, када је велики скок његове вредности драстично повећао и његове енергетске потребе на ниво мале земље.

Како се наредних година тржиште хладило, тако су се повећавали и захтеви за енергијом.

„Количина енергије коју биткоин троши четвороструко је већа него што је то био случај у време његове максималне вредности 2017. године. Ситуација ће постајати све гора јер је енергетска неефикасност уграђена у ДНК биткоина“, рекао је за Индипендент Чарлс Хоскинсон, извршни директор компаније IOHK и један од твораца криптовалуте етер и блокчејна етеријум.

Према његовим речима, биткоинов карбонски отисак (укупна количина емитованих гасова са ефектом стаклене баште потрошена директно или индиректно због њега) експоненцијално ће се погоршати, јер што више расте вредност криптовалуте, то се више тражи, а самим тим трошиће се више енергије.

Утицај биткоина на животну средину погоршава чињеница да је већина рудара у Кини, где више од две трећине енергије потиче од угља.

Потрага за биткоинима (рударење), то јест процес потребан за генерисање нових јединица криптовалуте укључује решавање сложених математичких једначина, што захтева огромне количине рачунарске процесорске снаге.

Крипторудари стога гравитирају ка местима где је електрична енергија најјефтинија, што значи да основно питање није биткоин, већ недостатак јефтине производње обновљиве енергије.