Зашто нам треба више од 40 одсто територије под шумама, и како постићи тај циљ

Према подацима националне инвентуре шума (Банковић и др, 2009), Србија спада у средње шумовите земље са просечном покривеношћу шумском вегетацијом. Укупна површина под шумама у Србији износи 2.254.000 хектара, односно покривеност је 29,1 одсто.

Од те површине, државне шуме заузимају 53 одсто, док приватне шуме заузимају површину од 47 одсто. У шумама Србије присутно је 49 врста дрвећа, од чега је 40 лишћарских, а девет четинарских. 

Србија тренутно има око 30 одсто површине под шумом, а националном Стратегијом пошумљавања тежи се да се овај проценат подигне на око 42 одсто до 2050. године.

Поводом обележавања Међународног дана шума, директор Завода за заштиту природе Србије мр Александар Драгишић изјавио је да је „један од приоритетних циљева у заштити природе очување и унапређење шума као нашег највећег природног богатства које представља најважнији извор биолошког диверзитета".

„Посебан значај шуме имају у одржавању еколошких процеса и равнотеже, штитећи осетљиве екосистеме, сливове и изворишта вода. Оно што је важно поменути на овај дан је то да шуме у оквиру заштићених природних добара Србије учествују са 80 одсто површине. Стога, Завод за заштиту природе Србије у стратешким активностима за повећање површине заштићених подручја и унапређење њиховог управљања кроз националне и међународне мреже заштите, посебан значај даје заштити шумских комплекса као носилаца укупних вредности наше природе", навео је Драгишић. 

Директор Завода Александар Драгишић истакао је да о значају шума у систему заштите природе говори и податак да су прва заштићена подручја у Србији шумски екосистеми Строги резервати природе „Фељешана" и Мустафа" на територији општине Мајданпек.

Шуме су у биолошком смислу најразноврснији екосистеми на Земљи и фактор који утиче на стабилност свих осталих екосистема. Представљају станиште за многе биљне и животињске врсте, регулишу водни режим и имају значајну заштитну улогу у спречавању поплава, ерозија и клизишта.

У односу на људе, шуме имају изражен социо-економски карактер, као и утицај на повећање квалитета животне средине и живота становништва. Добро су од општег интереса, својеврсни чувари биодиверзитета и генофонда, односно један од главних центара укупне биолошке разноврсности.

Први закон о шумама у 19. веку 

Србија је све до половине 19. века била обрасла густим непроходним шумама. Њена шумовитост је тада износила, према неким проценама око 80 одсто.

Међутим, већ у другој половини XIX века уништавање шума у Србији узело је толико маха да се већ тада схватао значај одржавања и обнављања постојећих шума.

Како је Србија у 19. веку била богата шумама, њихово уништавање и крчење узело је такве размере да се већ тада воде дискусије о проблему шумарства у Народној скупштини Кнежевине Србије (1871-1874), а 1891. године донет је и Закон о шумама. 

Данас, као нетакнути шумски екоситеми, заштићено је преко 30 строгих резервата природе, док се у оквиру већих подручја, као што су национални паркови и паркови природе ови простори чувају у Првом режиму заштите.

Као подручја са највећом шумовитошћу код нас истичу се Парк природе „Голија", Национални парк „Тара", Парк природе „Стара планина", Специјални резерват природе „Гоч-Гвоздац", Парк природе „Столови" и многи други.

Површина шума под заштитом ускоро ће бити знатно повећана проглашењем нових подручја за заштићена, као што су паркови природе „Кучај-Бељаница" и „Мојстирско-Драшке планине".

Више информација о јединственим шумским резерватима који чувају шуме Панчићеве оморике прашуме букве и букове шуме са реликтним врстама можете наћи на сајту Завода за заштиту природе.