Читај ми!

Петина произведене хране се баци, док стотине милиона гладује

Бачена храна на глобалном нивоу је трећи највећи загађивач после САД и Кине, наводе хуманитарне и еколошке организације, после извештаја УН-а у којем је утврђено да се сваке године баци око милијарду тона хране.

Скоро петина (17 одсто) произведене хране широм света 2019. године завршило је у кантама и на депонијама.

Уколико је потребна илустрација, то би било довољно да напуни 23 милиона 40-тонских камиона, чији би ланац био довољно дугачак да окружи Земљу седам пута.

Осим очигледне трагедије и бацања хране док милиони људи широм света гладују, стручњаци су израчунали и колико се тачно ресурса утроши на њену производњу – од ђубрива за узгајање биљака до горива које се користи за механизацију и струје за њену обраду.

Коначна бројка је да се током процеса производње хране коју бацимо ослободи око 10 одсто укупних емисија гасова са ефектом стаклене баште.

До застрашујућих бројки „Извештаја о бацању хране 2021“ се дошло заједничким напорима Програма за заштиту природе УН-а и хуманитарне организације "Wrap". Циљ је да се количина бачене хране до 2030. године преполови.

„Особа која данас иде у продавницу вероватно ће пацити петину ствари које стави у корпу. Невероватно је шта се све може урадити простим прављењем списка за продавницу и провером фрижидера пре него што одете у куповину“, каже Маркус Говер, директор организације "Wrap".

Број коментара 1

Пошаљи коментар

Упутство

Коментари који садрже вређање, непристојан говор, непроверене оптужбе, расну и националну мржњу као и нетолеранцију било какве врсте неће бити објављени. Говор мржње је забрањен на овом порталу. Коментари се морају односити на тему чланка. Предност ће имати коментари граматички и правописно исправно написани. Коментаре писане великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора и краћења коментара који ће бити објављени. Коментаре који се односе на уређивачку политику можете послати на адресу webdesk@rts.rs. Поља обележена звездицом обавезно попуните.

понедељак, 14. јул 2025.
25° C

Коментари

Da, ali...
Како преживети прва три дана катастрофе у Србији, и за шта нас припрема ЕУ
Dvojnik mog oca
Вероватно свако од нас има свог двојника са којим дели и сличну ДНК
Nemogućnost tusiranja
Не туширате се сваког дана – не стидите се, то је здраво
Cestitke za uspeh
Да ли сте знали да се најбоље грамофонске ручице производе у Србији
Re: Eh...
Лесковачка спржа – производ са заштићеним географским пореклом