Гробница у Монголији стара два миленијума крила римску чашу и благо древних номада

Археолози су у Монголији открили две хиљаде година стару гробницу угледног номада из царства Сјунгну. Унутар монументалног комплекса пронађено је више од 400 предмета, укључујући римско стакло и кинески жад, што пружа нове доказе о древним трговачким путевима у Евроазији.

Гробница у Монголији стара два миленијума крила римску чашу и благо древних номада Гробница у Монголији стара два миленијума крила римску чашу и благо древних номада

После четири године теренског рада, завршеног 6. новембра 2026. године, стручњаци су потврдили да је комплекс у северној монголској провинцији највећа племићка гробница царства Сјунгну икада ископана.

Заједнички пројекат водили су стручњаци Националног музеја Кореје, у сарадњи са Институтом за археологију Монголске академије наука и Националним музејом Монголије.

Према извештају корејске институције, на локалитету познатом као Дурлиг Нарс налази се готово 300 древних гробних хумки, а новооткривена гробница означена је бројем 160.

Сама гробница има квадратну основу са дугачким прилазним ходником, а укупна дужина комплекса износи 73 метра. Истраживачи су открили девет концентричних слојева наслаганог камена који се спуштају до дубине од готово 15 метара.

Оваква структура чини гробницу својеврсном обрнутом пирамидом, док се у њеној централној комори налази мања дрвена заштитна конструкција са ковчегом.

Занимљиво је да је ова дрвена комора мања у поређењу са другим елитним гробницама из тог периода, што би могло да указује на промену односа моћи и опадање утицаја овог царства крајем првог века.

Царство Сјунгну, у неким историјским изворима познато и као Хуну, настало је 209. године пре нове ере уједињавањем различитих номадских племена у монголској степи. Веома брзо изградили су прву велику и мобилну номадску империју у том делу света.

Након распада централне власти, једна група номада кренула је ка западу. Током сеоба придруживала су им се нова племена, а њихови потомци касније су постали познати као Хуни, ратници надалеко чувени по изузетним вештинама јахања и борбе.

Трговачке везе простирале су се широм Евроазије

Међу 413 предмета које су археолози пописали унутар коморе издвајају се специфични украси за коње направљени од сребра и кварца, препознатљиви точак лакираних бојних кола, као и сребрни привезак који подсећа на орнаменте из древне Кореје.

Поред ових реликвија, посебан историјски значај имају предмети који сведоче о интензивним контактима са суседном кинеском династијом Хан.

На самом дну дрвеног ковчега археолошки тим открио је 15 равних делова жада који се међусобно преклапају.

У гробницама кинеских великодостојника редовно су проналажени правилни кружни дискови од жада, познати као „би“, који су служили за духовну заштиту покојника.

Номадски народ Сјунгну очигледно је преузео овај погребни обичај, али су древни мајстори жад обрађивали у неправилне облике са карактеристичним степским резбаријама.

Поред кинеског жада, изузетан и неочекиван налаз представља провидна стаклена чаша са дршком, за коју стручњаци верују да је произведена у самом Римском царству.

Током наредног периода биће спроведена хемијска испитивања састава стакла, како би се прецизно утврдило у којој медитеранској или провинцијској римској радионици је овај крхки предмет направљен.

Истраживачки тим планира и да примени савремене технике анализе древне ДНК и изотопа на зубима и коси елитног покојника пронађеног у ковчегу. Генетска испитивања требало би да помогну у утврђивању биолошког пола, начина исхране и могућег сродства ове непознате особе са другим људима сахрањеним на археолошком локалитету Дурлиг Нарс.

петак, 20. новембар 2026.
12° C