Људи који једу месо имају веће шансе да доживе 100. годину, али постоји важна напомена

Људи данас живе дуже него што је то био случај током историје. Научници предвиђају да би до 2050. године готово пола милијарде људи могло бити старије од 80 година.

Повећање очекиваног животног века делимично се повезује са побољшањем исхране, али научници још покушавају да утврде које су намирнице и обрасци исхране повезани са најдужим и најздравијим животом у познијем добу.

Код млађих генерација, поједини начини исхране повезани су са додатним годинама живота, нарочито они који се заснивају на целим биљним намирницама и здравим мастима. Када је реч о месу, резултати су сложенији.

Нова студија из Кине додатно је проширила истраживања о овој теми. Истраживачи су анализирали више од 5.000 особа старијих од 80 година и утврдили да су жене које су јеле месо имале већу вероватноћу да доживе 100 година у поређењу са женама вегетаријанкама.

Када су резултате анализирали одвојено према полу, код мушкараца није утврђена значајна повезаност између дуговечности и вегетаријанске исхране.

Међутим, важан део резултата односи се на телесну тежину. Само су вегетаријанке које су имале недовољну телесну тежину имале мању вероватноћу да доживе 100 година у поређењу са женама које су јеле месо.

Аутори студије наводе да је код особа са недовољном телесном тежином свакодневна конзумација меса била повезана са 44 одсто већом вероватноћом достизања 100 година у поређењу са вегетаријанском исхраном. Та повезаност није утврђена код особа нормалне или повећане телесне тежине.

Поред тога, вегетаријанке које су јеле рибу, млечне производе или јаја имале су сличну вероватноћу да доживе 100 година као и особе које су јеле месо.

Резултати указују на значај довољног уноса калорија и есенцијалних хранљивих материја код старијих жена. Налази су у складу и са новијим истраживањима која указују на значај очувања мишићне масе путем уноса протеина за здраво старење.

Шта је показало велико кинеско истраживање о дуговечности

Подаци потичу из Кинеског лонгитудиналног истраживања здраве дуговечности (CLHLS), једног од највећих истраживања старијих особа у свету.

Истраживачи са Универзитета Фудан, Кинеског центра за контролу и превенцију болести и Универзитета Ђиао Тонг у Шангају упоредили су резултате 1.459 стогодишњака са резултатима 3.744 особе у осамдесетим и деведесетим годинама које нису доживеле 100 година.

Тим је утврдио да је индекс телесне масе (BMI) делимично објаснио повезаност између вегетаријанске исхране и краћег животног века. Пошто је код старије популације већа вероватноћа да ће особе имати недовољну телесну тежину, аутори сматрају да улогу BMI-ја у дуговечности треба додатно истражити.

У тексту се помиње и такозвани „парадокс гојазности“, израз који описује појаву да је већа телесна тежина код старијих особа понекад повезана са бољим здравственим исходима. То је супротно ономе што се уочава код млађих популација.

Ипак, ова студија може да покаже само повезаности, а не и да утврди узрочно-последичну везу. На резултате могу утицати и други фактори. Истраживање, на пример, није обухватило промене у навикама у исхрани током живота. Учесници су питани шта су јели у познијим годинама, а њихов избор хране могао је бити повезан и са тим колико је одређену храну лако жвакати.

Претходна истраживања, међутим, подржавају могућност да животне навике, укључујући исхрану, могу бити значајне за достизање 100 година. Према неким проценама, достизање 90. године може се у 70 одсто случајева објаснити здравим понашањима, попут сна, физичке активности и исхране.

Исхрана није једини фактор који је повезан са дужим животним веком. Старије особе могу имати другачије нутритивне потребе, док се многа истраживања вегетаријанске исхране спроводе на млађим групама.

Једно истраживање које је обухватило више од 65.000 људи различитих старосних група показало је да особе које се хране вегетаријански могу имати већи ризик од прелома, што је могуће повезано са мањим уносом калцијума и протеина. Међутим, ни ово питање није у потпуности решено. Преглед истраживања из 2026. године, који су спровели истраживачи Универзитета Висконсин–Медисон, изнео је супротан став — да мањи унос протеина можда може допринети здравијем старењу код више организама.

Колико је протеина заиста потребно старијим особама и даље је предмет научне расправе.

Исхрана је изузетно сложена област истраживања, а на здравствене исходе могу утицати бројни друштвени, еколошки и индивидуални фактори.

У раду се наводи да су вегетаријанска, биљна и исхрана са малим уделом меса повезане са мањим ризиком од одређених здравствених проблема, попут срчаних обољења, можданог удара, дијабетеса типа 2 и гојазности.

Истовремено, нису све врсте меса подједнако повезане са негативним здравственим исходима, а значајну улогу може имати и количина. Прерађено и црвено месо често се повезују са лошијим здравственим исходима и краћим животним веком, због чега се углавном препоручује њихова умерена конзумација.

Аутори студије истичу значај уравнотежене исхране која укључује и намирнице животињског и биљног порекла за здраву дуговечност. Они такође наводе да су потребна будућа истраживања усмерена на веома старе особе како би се формулисале смернице о исхрани.

Студија је објављена у часопису The American Journal of Clinical Nutrition.