Неочекивано откриће у Немачкој – пронађен 1.800 година стар римски храм посвећен Марсу
Археолози су у шумовитом подножју планине Таунус у Немачкој открили храм посвећен Марсу, римском богу рата. Храм је био део војног насеља изграђеног у трећем веку ради одбране границе Римског царства од германских племена.
Римска војска је током ширења царства изградила хиљаде утврђења широм Европе, северне Африке и западне Азије. Уз већину ових утврђења постојало је и оближње насеље, називано „викус“, у којем су углавном живели трговци, породице војника и други цивили.
Археолози од 2024. године истражују римско утврђење Каперсбург и суседни викус у Хесену, око 26 километара северно од Франкфурта, наводи се у саопштењу Државне службе Хесена за заштиту споменика од 25. септембра.
Једно од најзначајнијих открића током овогодишњих ископавања јесте неочекивано пронађени римски храм, рекао је у преведеном видео-снимку Кај Микенбергер, археолог из Хесенске археологије, која је део Државне службе Хесена за заштиту споменика.
„Унутар храма пронашли смо неколико фрагмената посветног натписа“, рекао је он. Стручњаци су већ превели део натписа, у којем се наводи да је храм био посвећен Марсу, римском богу рата.
„Такође имамо остатке Марсове статуе“, рекао је Микенбергер, као и статуету „крилате фигуре која држи палмину грану и ловоров венац“. Највероватније је реч о древној римској богињи Викторији, оличењу победе у бици.
Када су археолози први пут истраживали утврђење Каперсбург, крајем 19. и почетком 20. века, открили су да је изграђено почетком другог века, вероватно за време цара Трајана, који је владао од 98. до 117. године, или цара Хадријана, који је владао од 117. до 138. године и додатно проширио Римско царство на север Енглеске, где је изграђен Хадријанов зид.
Утврђење Каперсбург користила је јединица римских војника и коњице око век и по, све до приближно 275. године.
Иако су одбрамбене структуре утврђења и део његових зидина били видљиви још од античког доба, пре ископавања која су почела 2024. године практично ништа није било познато о оближњем викусу, рекао је Микенбергер.
„Запањујуће је колико су добро очувани археолошки слојеви који почињу непосредно испод шумског тла“, рекао је Микенбергер.
Ти слојеви, који обухватају и нагорели материјал, готово никада не опстају на пољопривредним површинама, али су у викусу остали добро очувани.
„Ово је за нас невероватан процес учења и велики добитак у знању“, додао је Микенбергер.
Током ископавања истраживачки тим је открио далеко мање кућа него што су очекивали. Међутим, пронашли су много више доказа о занатским активностима, попут ковачких јама и пећи за сушење пшенице и печење хлеба.
„Све су то веома технички елементи повезани са локалним услугама, што указује да се налазимо у некој врсти прелазног подручја, које није непосредно уз само утврђење, већ је можда више служило као занатски део утврђења“, рекао је Микенбергер.
Храм и заветне статуе пружају нови увид у свет веровања Римљана на граници царства, наводи се у саопштењу.
Међутим, када утврђење више није било потребно, Римљани су, како су археолози открили, сравнили војни логор и на његовом месту подигли стамбене објекте.