Србија какву не познајемо – трагови древних мора и живота стари стотинама милиона година

Територија Србије налази се на додиру великих геотектонских целина – Динарида, Вардарске зоне, Српско-македонске масе, Карпато-балканида и Панонског басена. Такав положај, уз процесе који су се смењивали током стотина милиона година, условио је настанак и очување богатог геолошког и палеонтолошког наслеђа.

Више од једног века геолошких и палеонтолошких истраживања открило је бројне локалитете са фосилним остацима биљака и животиња. У стенама су остали записи о морима и језерима која више не постоје, древним екосистемима, померању континената, издизању планина и другим процесима који су мењали простор данашње Србије.

Управо због тога геонаслеђе Србије има значај који превазилази националне границе – оно представља део много шире приче о развоју планете и живота на њој.

Најстарији трагови живота

Једно од питања на које изложба даје одговор јесте – колико далеко у прошлост можемо да завиримо захваљујући фосилима пронађеним у Србији.

Најстарији до сада познати трагови живота сачувани су у палеозојским морским седиментима старим више од 400 милиона година. Они потичу из времена када су делови данашње Србије били прекривени древним морима која су се током геолошке историје више пута ширила и повлачила.

Међу најстаријим познатим фосилима откривеним у источној Србији издвајају се граптолити из силура, стари око 440 милиона година. Реч је о изумрлим колонијалним морским организмима. Пронађени су и трилобити из девона, древни морски зглавкари.

Њихови остаци научницима омогућавају не само да утврђују старост стена већ и да реконструишу средине у којима су ти организми живели.

Када је Србија била под морем

Пре сто и више милиона година предео који данас познајемо изгледао је потпуно другачије. Током мезозоика, од пре око 250 до 65 милиона година, када су планетом владали диносауруси, највећи део простора данашње Србије био је под древним морем Тетисом.

Из њега су се повремено издизала острва и гребени, док је море током милиона година надолазило и повлачило се. О томе данас сведоче фосилизовани морски организми који се могу пронаћи чак и на високим планинама.

Управо зато су међу фосилима из доба диносауруса у Србији најбројнији остаци морских организама са љуштурама, а не копнених животиња.

Повлачење мора остављало је за собом и плитка слатководна језера, која су временом могла да прерасту у мочваре. У таквим условима стваране су наслаге из којих је касније настајао угаљ.

Крајем мезозоика, пре око 66 милиона година, дошло је до масовног изумирања великог броја врста, укључујући диносаурусе. Истовремено су снажни тектонски процеси постепено мењали овај простор и учествовали у обликовању планинских венаца.

Трагови некадашњих вулкана

Геолошка прошлост Србије обележена је и вулканском активношћу. Она се јављала у више периода, а посебно је била изражена током терцијара, пре више десетина милиона година.

Њени трагови и данас се могу препознати у централној и источној Србији – у вулканским и вулканокластичним стенама и остацима некадашњих вулканских структура. Међу њима су и палеовулканске купе, које су током милиона година снажно измењене ерозијом.

Ђердап – геолошка књига на обали Дунава

Посебно место у геолошкој причи Србије припада Геопарку Ђердап, првом геопарку у земљи, који је 2020. године уврштен у Унескову Глобалну мрежу геопаркова.

Дуж Ђердапске клисуре сачувани су бројни објекти геонаслеђа који сведоче о различитим етапама геолошке прошлости тог подручја.

Међу најзанимљивијима је кањон Бољетинске реке, усечен у јурске и кредне стене старе приближно од 170 до 113 милиона година. У њима су сачувани бројни фосили изумрлих морских мекушаца, међу којима су амонити и белемнити – још једно сведочанство да је тај део Србије некада био под водама Тетиса.

Кањон, заједно са Бољетинским брдом и Гребеном, чини палеонтолошки комплекс од великог научног значаја и заштићен је као објекат геонаслеђа у оквиру Националног парка Ђердап.

Изложба тако геолошку прошлост не представља само као причу о стенама и фосилима, већ као историју непрестаних промена планете. Изложбу употпуњују вредни експонати фосила и минерала из богате збирке Природњачког музеја у Београду и Геолошке збирке Завода за заштиту природе Србије, који додатно указују на разноврсност и богатство геолошког наслеђа Србије.